Pa je Iblis lično otišao do njegove nastambe i pokucao na vrata.
Pobožni čovjek je upitao: ‘Ko je?’
Iblis je rekao: ‘Ja sam putnik namjernik, otvori mi da prespavam ovu noć kod tebe.’
Pobožnjak je rekao: ‘Ova sela u okolini su ti sasvim blizu, pa idi u njima potraži sebi konačište.’
Iblis je kratko vrijeme šutio, a zatim je ponovo pokucao na vrata i rekao: ‘Otvori mi!’
‘A ko si ti’, upitao je pobožnjak?
‘Ja sam Mesih (Mesija)’, odgovorio je Iblis.
Pobožnjak je rekao: ‘Ako si ti Mesih, ne trebaš mi, ti si prenio poslanicu svoga Gospodara, i mjesto našeg konačnog susreta je Ahiret.’
Iblis je ponovo malo zašutio, a zatim je pokucao na vrata i rekao: ‘Otvori mi!’
Pobožnjak je upitao: ‘Ko si ti?’
Iblis je odgovorio: ‘Ja sam Iblis! Otvori mi i obećavam da ti nikada neću nauditi!’
Pobožnjak je otvorio, pa je Iblis sjeo ispred njega i rekao: ‘Pitaj me šta god hoćeš, ja ću ti reći.’
Pobožnjak je upitao: ‘Šta vama šejtanima najviše pomaže da zavedete i prevarite ljude?’
Iblis je rekao: ‘Pijanstvo, jer kad se čovjek napije, mi se igramo sa njim kao što se djeca igraju s loptom, tako da se pijan čovjek ne suzdržava ni od čega što tražimo od njega.’
Pobožnjak: ‘A šta osim toga?’
Iblis: ‘Srdžba, i bez obzira koliko čovjek bio pobožan i činio ibadet, mi iskoristimo trenutke njegove srdžbe da ga zavedemo.’
Pobožnjak: ‘Šta još?’
Iblis: ‘Škrtost. Mi prilazimo čovjeku i umanjujemo u njegovim očima blagodati koje mu je Allah dao, a uveličavamo ono što je u rukama ljudi, sve dok on ne postane škrt u pogledu Allahovog prava, pa ga škrtost odvede u propast.”’
Dakle, tri su vrste Iblisovog najsmrtonosnijeg oružja: pijanstvo, srdžba i škrtost.
Uzvišeni Allah nije odlikovao čovjeka nad životinjama osim razumom, pa ko izgubi pamet vlastitim rukama, dobrovoljno je izabrao da se spusti na nivo životinja.
Što se srdžbe tiče, to je trenutak sljepila koje uništava ljudske živote. Koliko je razvoda brakova koji su razorili domove rezultat trenutka srdžbe, a većina onih koji su završili u zatvoru zbog ubistava, počinili su ta ubistva u trenucima srdžbe. Ljudski život se okrene naglavačke zbog trenutka u kojem nije mogao da kontrolira svoju srdžbu. Zato nije čudno što je jedna od oporuka Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ”Ne srdi se!”
Što se tiče škrtosti, ona je izvor svih harama. Da li se nasljedstvo nepravedno ”pojede” i zbog čega osim zbog škrtosti? Da li se uskraćuje davanje zekata osim zbog škrtosti? I većina rodbinskih veza se prekida radi imetka, a zar je nešto drugo osim škrtost učinila novac idolom kojeg ljudi obožavaju?!
Dakle, ko sačuva svoj um, obuzdava se u srdžbi i izliječi se od bolesti škrtosti, neće mu ostati mnogo toga protiv čega se mora boriti.(saff.ba)
