Prenosi se od Džabira bin Abdullaha, r.a., da je rekao: ”Moj je otac umro i ostavio iza sebe sedam kćeri (ili devet kćeri), pa sam se oženio raspuštenicom (ili udovicom). Poslanik, s.a.v.s., rekao mi je: ’Oženio si se, Džabire?’ ’Da’, odgovorio sam mu. ’Neudavanom, ili onom koja je već bila u braku?’, upita me. ’Udavanom’, odgovorio sam mu. ’Što se nisi oženio neudavanom da se jedno s drugim igrate i nasmijete?’, reče mi. ’Abdullah (moj otac) je umro i ostavio iza sebe kćeri; bilo mi je neprijatno da im dovedem sličnu njima, pa sam se oženio ženom koja će ih služiti i odgajati’, odgovorih mu. ’Neka te Allah blagoslovi’, reče na to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.” (Buhari, Muslim)
Razmislimo o ovim hadisima i zapitajmo se kako se ponašamo prema našim sestrama? Da li ih pazimo, čuvamo, darivamo, pomažemo, govorimo najljepše riječi? Ili nas je šejtan prevario pa ne pričamo sa njima, ne pomažemo ih, ili šta još gore?
Nažalost, imamo čestih slučajeva kršenja sestrinskih prava od strane braće, zakidanja, odmaganja, ružnih riječi. Zašto to radimo? Zar se ne bojimo našeg Gospodara i jesmo li svjesni kakvoj se kazni izlažemo? Hvala Allahu, imamo i pozitivnih primjera potpomaganja između braće i sestara, saradnje na dobru i ljubavi. Nadati se da takva hajirli braća potpadaju pod značenje gore spomenutih hadisa.
Za Akos.ba piše: Nedim Botić
