Priča se da je u Mekki živio neki čovjek koji je bio oženjen dobrom ženom.
Jednog dana žena mu reče: „Dragi mužu, nemamo ništa da jedemo, niti da odjenemo.“
Muž izađe na pijacu da traži posao, tražio je i tražio, ali nije mogao ništa da nađe. Kada se umorio od potrage, uputio se ka Bejtullahu, klanjao dva rekata i počeo moliti Allaha da mu otkloni brigu.
Samo što je završio dovu i krenuo da izađe iz Harema, naiđe na kesu, podignu je i otvori, kad u njoj hiljadu dinara.
Čovjek ode do svoje žene da je obraduje imetkom koji je našao ali njegova žena odbi taj novac i reče mu: „Moraš vratiti taj novac njegovom vlasniku, jer je to haram, nije dozvoljeno ni da ga podigneš.“
I zaista, čovjek ode do Harema, a tamo zateče čovjeka kako viče: „Ko je našao kesu sa hiljadu dinara?“
Siromah se obradova i reče: „Ja sam je našao, uzmi svoju kesu, našao sam je u Haremu“
Čovjek koji je vikao dugo je gledao u siromaha a zatim mu reče: „Uzmi sebi kesu, i s njom još deset hiljada dinara“
Siromah se začudi i reče mu: „A zašto?“
Čovjek mu odgovori: „Jedan čovjek iz Šama mi je dao deset hiljada dinara i rekao mi: ‘Stavi jednu hiljadu u Harem i ostavi ih, pa ako ti ih onaj ko ih pronađe vrati, daj mu sav novac, jer je iskren„
Uzvišeni je rekao: „…a onome koji se Allaha boji, On će izlaz dati”/2/ “i opskrbit će ga odakle se i ne nada“ (Et-Talak, 2/3)
