Sehur je, najkraće rečeno, jutarnji obrok postača. Ibn Esir i Ezheri kažu: “Sehur je obrok pred nastupanje zore” (na arapskom se ovo vrijeme zove seher, po čemu je sehur i dobio naziv). (Lisanul-Arab)
Dakle, sehur označava obrok koji se uzima u zadnjoj trećini noći, tačnije zadnjem satu pred nastupanje zore.
Ispravnost sehura, kao ibadeta vezanog za post, i veličina nagrade na ahiretu za njega uopće ne zavisi od količine hrane koja će se uzeti. Za sehur postač može uzeti i jedan jedini zalogaj, kao što kaže Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selem: “Ko od vas želi da posti, neka za sehur pojede nešto.” (Bilježi Ahmed, šejh Albani, Silsiletis-sahiha, uvrstio ga je u sahih hadise)
U hadisu se koristi izraz “bi šej’in”, što u ovom kontekstu znači “bilo šta”, a to označava a u to ulazi i nešto vrlo malo i prosto.
Vjernik može dobiti nagradu za sehur, i to nagradu ibadeta i bereketa, čak i ako popije gutljaj vode, o čemu se govori u hadisu: “U sehuru je bereket, pa ga nemojte izostavljati, makar neko od vas popio samo vodu.”(Ahmed)
Sehur je sunnet, a dokaz da sehur nije obavezan jesu hadisi o postupku Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u kojima se kaže da je on sa ashabima proveo dane i noći u kontinuiranom postu, bez konzumiranja hrane i pića, a da je sehur obavezan, on to ne bi činio zajedno sa njima.
Iako postoji nekoliko predaja u kojima Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, koristi izraz u imperativu “prakticirajte sehur”, to ukazuje na pohvaljenost – mustehab sehura, a nikako na vadžib.
Rekao je imam Nevevi: “Ovim hadisom vjernici se podstiču da sehure. Učenjaci su se složili u pogledu toga da je sehur mustehab, a ne vadžib.” (Šerhu Sahihi Muslim) Dakle, onaj ko zaposti bez sehura, njegov je post ispravan.
Ipak, čitajući hadise i riječi učenjaka u kojima se spominju sve koristi sehura, srce vjernika neće ostati ravnodušno prema svim spomenutim nagradama i koristima sehura i niko od vjernika neće, bez opravdanog razloga, izostaviti ovaj ibadet.
Od Enesa b. Malika, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, rekao: “Sehurite, jer zaista je u sehuru bereket.” (Buhari i Muslim)
Ovo je osnovni hadis od kojeg se polazi kada je u pitanju govor o koristima sehura. Ovo su riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, “onoga koji ne govori po svome hiru, već po objavi”, i ako je on za nešto rekao da je bereketno, onda se, bez sumnje, u tome nalazi samo dobro i korisno.
Uz ovaj i hadis od imama Ahmeda navest ćemo još i hadis koji bilježi imam Taberani: “Bereket je u troje: u džematu, u 'theridi' (jelo koje najviše sliči današnjoj popari) i u sehuru.”
Na osnovu brojnih predaja, učenjaci selefa naveli su koristi sehura koje ima postač. Ibn Hadžer el-Askalani u komentaru hadisa u Buharijevom Sahihu, u kojem se spominje da je u sehuru bereket, naveo je sedam koristi sehura, a neki učenjaci dodali su na to još nekoliko koristi.
● Ustajanjem na sehur slijedi se sunnet, jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, prakticirao sehur i podsticao druge na to.
● Sehurom se pravi jasna razlika između islamskog posta i posta ehlul-kitabija. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Razlika između našeg posta i posta ehlul-kitabija (jevreja i kršćana) jeste sehur.” (Muslim)
● Rekao je Hatabi: “Kada bi ehlul-kitabije postili, zaspali bi nakon večere (iftara) i nije im bilo dozvoljeno da nakon toga uzimaju išta od hrane i pića sve do sljedeće večere. Tako je bilo i u početku islama sve dok Kur’an taj običaj nije dokinuo i dao muslimanima olakšicu.” (Mealimus-sunen)
● Sehur vjerniku daje fizičku snagu koja će olakšati ibadet posta u toku dana i koja će povećati aktivnosti u toku posta, kao što su učenje Kur’ana, zikrovi, dove, namazi i sl.
● Čuvanje od loših navika koje uzrokuje glad kod nekih osoba, kao što je nervoza, nedostatak sabura, često upadanje u srdžbu i slično.
● S obzirom na to da je vrijeme sehura u zadnjoj trećini noći, vjernik koji tada ustane ima mogućnost da upućuje dovu u vremenu u kojem se dova ne odbija, tako svaka dova, zikr ili namaz postača koji ustane na sehur ima posebnu vrijednost.
● Uzvišeni sa Svojim melekima donosi salavate na one koji ustaju na sehur, a dokaz je hadis: “U sehuru je bereket, pa ga nemojte izostavljati, makar neko od vas popio samo vodu. Zaista Allah i Njegovi meleki donose salavate na one koji ustaju na sehur.” (Ahmed)
● Većina onih koji ustaju na sehur odlaze da klanjaju sabah u džematu.
● Sehur je prilika da postač pozove nekog da mu se pridruži na sofri i da pri tome nanijeti sadaku.
Dvije napomene vezane za sehur:
Prvo:
Najbolje je sehur odgoditi do zadnjeg sata pred zoru. Buhari bilježi hadis u kojem se navodi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, između sehura i ikameta za sabahski farz ostavljao onoliko vremena koliko je dovoljno da se prouči pedeset ajeta iz Kur’ana. Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi od Zejda b. Sabita, radijallahu anhu, da je rekao: “Sehurili smo sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, a zatim je ustao da klanja namaz.” Upitao sam: “Koliko je vremena proteklo izmedu sehura i ikameta?” “Onoliko koliko je potrebno da se prouči pedeset ajeta”, odgovorio je Zejd. (Buhari i Muslim)
Imam Nesai bilježi da je Abdullah b. Mesud, radijallahu anhu, požurivao sa iftarom, a sehur bi odlagao do posljednjeg časa, i govorio bi: “Ovako je postupao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.”
Buhari i Muslim bilježe da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ljudi će biti u dobru sve dok budu požurivali sa iftarom, a sehur odlagali do zadnjeg časa.”
Imam Nevevi kaže: “Pohvalno je sehur odlagati sve do same zore.” (Šerhu Sahihi Muslim)
Drugo:
Najbolje je da u sehuru postača uvijek bude datula. To je preporuka Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selem: “Najbolji sehur vjernicima jeste datula.” (Ebu Davud)
Rekao je Tibi: “Datulu je pohvalno jesti u vremenu sehura, jer je u samom sehuru bereket, a i u datuli je bereket, pa je ovdje prisutan dvostruki bereket.” (Šerhut-Tibi alel-Miškat)
