Ebu Ishak el-Širazi, poznati islamski pravnik šafijskog mezheba, umro 393. godine po Hidžri, rekao je: “Proveo sam noć u ibadetu sa mojim ocem, pa kad smo htjeli leći, rekao sam: ‘Niko osim nas nije ustao da klanja barem dva rekata namaza.’ Tada mi je otac rekao: ‘Sinko moj, da si bogdo i ti spavao, bilo bi ti bolje nego što se brineš o drugim ljudima i njihovom ibadetu. Tvoja ustrajnost u ibadetu ne daje ti pravo da se ismijavaš sa onima koji su u zabludi.
Ne gledaj na grješnika s osjećajem arogancije, jer srca su između dva prsta Milostivog Allaha, i On ih okreće kako hoće.
Kada te je Allah odabrao i uputio na Pravi put, to nije zbog toga što si ti kod Njega posebno odlikovan, niti zbog tvoga ibadeta, već je to Allahova milost koja te dotakla, a koje te On može lišiti u svakom trenutku.
Stoga, nemoj da se obmanjuješ svojim djelima i ibadetom, i ne gledaj s podozrenjem na onoga ko je skrenuo sa Pravog puta, jer da nije Allahove milosti, mogao si ti biti na njegovom mjestu.
Nikada ne misli da je tvoja ustrajnost na istini tvoje lično postignuće, jer je Allah rekao najboljem čovjeku i Svome najodabranijem poslaniku, Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem: ”A da te nismo učinili čvrstim, gotovo da bi im se malo priklonio.” (El-Isra’, 74.) Pa, šta onda reći za tvoje stanje i poziciju?!”’
Omer ibn Abdul-Aziz, rekao je: ”Zapamtili smo neke naše dobre prethodnike koji ibadetom nisu smatrali dobrovoljni post i dobrovoljni namaz, već je za njih istinski ibadet bio neskrnavljenje ljudske časti.”
Dakle, onaj ko je noći provodio u dobrovoljnom namazu a dane u dobrovoljnom postu, ako ne bude čuvao svoj jezik, bit će među bankrotima i stradalnicima na Sudnjem danu.
