Od sunneta (prakse) Poslanika, ‘alejhisselam, je primanje hedije (poklona), a nikako odbijanje, osim ako se za to ima opravdan razlog. Od Saba ibn Džessame el-Lejsija, radijallahu ‘anhu, se prenosi da je on Božijem Poslaniku, ‘alejhisselam, dok se nalazio u Ebvau (ili Veddanu), poklonio zebru, ali mu ju je Božiji Poslanik, ‘alejhisselam, vratio. Pa kad je (nakon toga) Božiji Poslanik, ‘alejhisselam, vidio izraz njegovog lica, rekao je: „Vraćam ti je samo zato što sam u ihramu!”[3]
Odavno je rečeno „Dajte poklone jedni drugima – zavoljećete se”, hedijom ćeš pridobiti srce tvoga brata (muslimana), pridobiti njegovu ljubav i odagnati mržnju i zlobu iz njegovih grudi. Poklon se može dati među braćom, komšijama, prijateljima kao što je Aiša, radijallahu ‘anha, željela da uruči hediju jednoj od svoje dvije komšinice, ali nije se mogla odlučiti kojoj. Od Aiše se prenosi da je rekla: „O Allāhov Poslaniče, imam dvije komšinice pa kojoj od njih da uručim hediju? Poslanik, ‘alejhisselam, odgovori – Onoj čija su ti vrata bliža.”[4]
[1] Tj. na gozbu makar bila od nečega beznačajnog, odazvao bih se kako bih unio sreću u srce onoga ko me je pozvao. (op.rev.)
[2] Buhari – poglavlje o poklonima (2568), en-Nesa’i – poglavlje o svadbenoj gozbi (6609).
[3] Muslim – poglavlje o hadždžu (1193), Ahmed (3417).
[4] Buhari – poglavlje o poklonima (2295).
