Hiba Ammar piše: Kada je moj babo zaprosio moju majku, odlučio je da joj kao mehr pokloni suru Ali-Imran, koju je naučio napamet. A kada je moj muž htio da zaprosi mene, moj babo mu je rekao da će morati naučiti napamet suru iz Kur’ana kao moj mehr, te da neće doći do vjenčanja sve dok ja ne primim svoj mehr.
Babo mi je rekao da odaberem suru, a ja sam odabrala suru An-Nur. Pored svih lijepih ajeta koji se nalaze u toj suri, naočigled je izgledalo da će biti teško tu suru naučiti napamet. Pored svih obaveza koje je moj muž imao da pripremi naše novo zajedničko gnijezdo, Kur’anski ajeti koje je učio nisu napuštali mog muža i stalno su mu se vrtili po mislima i suru je učio cijeli mjesec.
Nekoliko dana prije našeg vjenčanja, moj muž je došao našoj kući da mi “preda svoj mehr” i prouči pred mojim babom suru koju sam mu zadala. Babo mu je rekao da svaki puta kada napravi grešku, da će morati krenuti iz početka i sve tako dok ne prouči čitavu suru bez ijedne greške.
Moj muž je počeo da uči suru An-Nur sa svojim mehkim i lijepim glasom tako da taj momenat nikad neću zaboraviti. Moja majka i ja smo se na momenat zgledale i smijale nadajući se da će moj muž da pogriješi, kako bi opet počeo od početka i tako povećao svoj trud i svoju nagradu.
Međutim, moj muž – molim Allaha da ga nagradi – tako je čvrsto naučio suru napamet da niti jedan ajet nije zaboravio.
Kada je završio učenje, babo mu je prišao i zagrlio ga, te mu kazao: “Danas ću da udam svoju kćerku za tebe, nakon što si ispunio svoj mehr i svoje obećanje meni. ”
Moj muž mi nije platio mehr u novcu i nikada nismo kupili zlata u vrijenosti desetina hiljada. Dovoljne su mi bile Allahove riječi kao zakletva/ugovor između nas.
Danas, se pitam:“ Koju će suru moja kćerka da odabere kao svoj mehr u budućnosti?“
Priredila: Meliha Aličić
