”Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, njegova ruka je bila u mojoj ruci skupa s rukama njih dvoje.”
Porijeklo hadisa
Ima više hadisa koji govore o učenju bismille na početku jela, a hadis u ovoj formi bilježe: Muslim u Sahihu, Nesai i Ebu Davud u Sunenima. Ebu Davud ga prenosi u poglavlju ”O hrani”, od Huzejfe, radijallahu anhu.
Povod nastanka
Huzejfa, radijallahu anhu, pripovjeda: ”Kada bi smo bili u društvu sa Allahovim Poslanikom i jeli, niko od nas nije pružao svoju ruku ka posudi dok to ne uradi Allahov Poslanik. Tako smo jednom sjedili oko sofre, kada dođe neki beduin i odmah pruži svoju ruku ka posudi. Poslanik ga uhvadi za ruku i reče: ”Šejtan jede s onima koji počinju jelo bez spominjanja Allahovog imena.’ Malo kasnije dođe jedna djevojčica i uradi isto, a Poslanik uhvati i njenu ruku” i reče prednji hadis.
Komentar
Kao što je već rečeno ima dosta hadisa od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, koji govore u učenju bismille prije jela. I ne samo prije jela, bismillu treba učiti prije svakog posla koji se radi; kada se hoće leći spavati, kada se ulazi u kuću, kada se počinje raditi neki posao, bukvalno uvijek. A zašto je važno učenje bismille? Na ovo pitanje odgovor daje Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, u hadisu kojeg prenosi Džabir b. Abdullah, radijallahu anhu: ”Kada osoba ulazi u svoju kuću pa spomene Allaha prilikom ulaska i prilikom jela, šejtan kaže svojoj družini: ”Nema vam ovdje ni konaka ni večere’. A kada ulazi i prilikom ulaska ne spomene Allaha, šejtan svojoj družini kaže: ”Našli ste konak’. A kada prilikom jela ne spomene Allaha, on rekne: ”Našli ste i konak i večeru”. (Muslim, Ebu Davud).
U drugom hadisu kod istog autora Aiša, radijallahu anha, prenosi: ”Kada neko hoće da jede, neka na početku prouči bismillu, a ako zaboravi i proučiti na početku, neka kaže kada se sjeti: ‘Bismillahi, na početku i kraju.”
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, prije jela nije učio samo bismillu, već je učio i ovu dovu: ”Allahumme barik lena fima rezaktena, ve kina azaben-nar (Moj Bože, podari mi bereket u ovome s čime si nas obdario i sačuvaj nas kazne od vatre)”. A poslije jela izgovarao je: ”El-hamdu lillahi llezi atamena ve sekana ve džealena muslimine šakirine zahidine (Hvala Allahu Koji nas je nahranio i napojio te učinio zahvalnim i skromnim muslimanima).” Kada se jelu pristupa na ovakav način, Allah, dželle šanuhu, zaista podari smiraj i bereket na nas te hrana koju jedemo postaje za nas lijek i spas. U protivnom, ako se hrani pristupa na način da se samo žudi najest što prije ili, bolje rečeno, nabacit u svoj stomak, ona nam postaje teret i bolest. Moj Bože, učini nas Tvojim zahvalnim robovima i sve što jedemo neka nam služi kao zdravlje i Tvoj bereket. Amin!
