Kritičari kažu da su zakoni, koje treba da potpiše predsednik da bi postali zakon, deo šireg napora Kremlja da ućutka slobodu govora na internetu, a dolazi u vreme kada znaci ukazuju da mnoštvo obmanjujućih informacija raširenih internetom na Zapadu potiče iz Rusije.
Ovo su neki od koraka koja je Rusija preduzela - ili ih planira - u naporu da obuzda internet.
Suvereni internet
Državna duma takođe razmatra predlog zakona koji bi zahtevao da ruski internet saobraćaj i podaci budu preusmereni preko tačaka koje kontroliše država, kao i stvaranje domaćeg Sistema imena domena (Domain Name System).
Pristalice takozvanog predloga zakona o "suverenom internetu" kažu da će njime ono što nazivaju ruskim segment interneta - poznat kao runet - biti nezavisniji. Oni tvrde da je to potrebno da bi se Rusija sačuvala od potencijalnih sajber napada.
Taj predlog - usvojen na prvom čitanju 12. februara - zahtevao bi instaliranje specijalne opreme koja bi olakšala efikasnije blokiranje vebsajtova koje je zabranila vlada.
Kritičari kažu da bi taj predlog napravio veliku štetu internet slobodama u Rusiji.
"To je veoma ozbiljno", prenela je novinska agencija AFP izjavu ruskog bezbednosnog analitičara Andreja Soldatova, koautora knjige o istoriji nadzora interneta u Rusiji.
"To je put ka izolaciji cele Rusije... od interneta", rekao je on.
Zabrana Telegrama
Rusija je u aprilu 2018. blokirala Telegram pošto je ta popularna aplikacija za poruke odbila da se povinuje nalogu ruskog suda da bezbednosnim službama da pristup kodiranim porukama korisnika.
Amnesti internešnal (Amnesty International) je saopštio da je blokiranje Telegrama - koji koriste viši vladini zvaničnici kao i protivnici Kremlja - "poslednji u nizu napada na slobode izražavanja na internetu" u Rusiji.
Mnogi Rusi su izašli na ulice da protestuju zbog napora Kremlja da ućutka ovu aplikaciju za poruke.
Napori vlade da ugasi Telegram naišli su na probleme. Milioni IP adresa su uhvaćeniu rusku sajber zamku.
Među zahvaćenim je bio Viber, druga popularna aplikacija za poruke, koja je 16. aprila saopštila da su neki korisnici u Rusiji imali probleme da koriste aplikaciju za pozive.
Zabrana VPN-ova
Kremlj je u julu 2017. pooštrio kotrolu nad internetom svežim ograničenjem. Putin je potpisao zakon koji zabranjuje korišćenje internet proksi (posrednih) servisa - uključujući virtualne privatne mreže (virtual private networks - VPN) - i suzbija anonimnu upotrebu servisa za instant poruke.
Amnesti internešnal je to nazvao "velikim udarcem na internet slobode" u Rusiji.
"Da bi se razumelo kako će zabrana funkcionisati, dovoljno je pogledati Kinu, gde je Epl (Apple) upravo doneo žalosnu odluku da ukloni većinu glavnih VPN aplikacija iz lokalne verzije njegovog App stora", rekao je Denis Krivošiv, zamenik direktora za Evropu i centralnu Aziju u Amnesti internešnalu.
Praćenje kineskog modela
Prema CNN-u, Rusija nastoji da sledi kineski model kontrole interneta. A Peking je, prema nedavnom izveštaju Fridom hausa (Freedom House), više nego spreman da podeli svoje znanje.
Peking je organizovao "obuke i seminare o novim medijima ili upravljanju informacijama" za strane zvaničnike, naveo je Fridom haus.
"Peking kultiviše medijsku elitu i vladine zvaničnike širom sveta za stvaranje mreže zemalja koje će slediti njegovu internet politiku", naveo je Fridom haus u svom izveštaju za 2018., "Sloboda na internetu" (Freedom On The Net).
Uhapšeni zbog 'lajkova'
Rusi se već osvrću preko ramena kada postuju ili čak i kad "lajkuju" postove. Stotine su optužene da koriste internet za širenje ili podsticanje "mržnje". Kako su se povećale kritike i nagomilali slučajevi, predsednik Vladimir Putin je u decembru 2018. napravio redak ustupak, ublažavajući kazne za neke zločine iz mržnje na internetu.
Putin je predložio promenu dva meseca ranije, posle niza slučajeva u kojima su Rusi optuženi zbog objavljivanja materijala - ponekad satiričnog ili po mnogima bezazlenog - na društvenim mrežama kao što su VKontakte ili Fejsbuk (Facebook).
Tajming je sve
Državna duma je predložila novi zakon o "lažnim vestima" u januaru dok se Rusija suočava sa svežim optužbama za širenje dezinformacija na internetu.
Tviter je 31. januara objavio da je ugasio 418 naloga s navodnim ruskim vezama koji su osumnjičeni za širenje dezinformacija ciljajući parlamentarne izbore u SAD 2018. Ovo je usledilo pošto je Fejsbuk uklonio stotine stranica, grupa i naloga na svojim platformama Fejsbuk i Instagram za koje ta američka kompanija navodi da su bili deo dve onlajn operacije za dezinformisanje s targetiranjem korisnika širom bivšeg sovjetskog prostora.
