“ To je svakako pitanje, ako ga je on iz nekih svojih, meni nedokučivih razloga već htio otvoriti, koje iziskuje široku raspravu u društvu, u kojoj bi, pored političara, sudjelovali i ljudi iz struke, pravnici, ekonomisti, politolozi, kulturolozi, sociolozi. Ovakvi „spontani“ signali da bi BiH mogla tek tako otvoriti vrata ovom izrazito mutnom projekt, prema kojem u javnosti iz razumljivih razloga postoji veliki oprez, jako je neodgovorno za političara na visokoj funkciji”, istakao je Preljević.
Zatim je profesor Preljević objasnio osnovno razliku između Otvorenog Balkana I Berlinskog procesa.
“Ono što znamo o Otvorenom Balkanu jeste činjenica da on nije, za razliku od Berlinskog procesa, popraćen nikakvim velikim investicijama, a ni nekim sistemskim rješenjima, te da je, barem je to moj dojam, više riječ o marketinškoj akciji predsjednika Srbije i Albanije bez stvarnih ili originalnih benefita koje imamo iz drugih oblika regionalne saradnje. No, mimo tog PR-aspekta, postoji i jedna druga, ideološka dimenzija, koju su tom naumu davali sami političari ili režimski intelektualci iz Republike Srbije, a koji su Open Balkan dovodili u vezu sa konceptom „srpskog sveta“. Sjetimo se izjava Aleksandra Vulina, ali ne samo njega. Nije mi jasno kako naš MVP tako olako prelazi preko tih činjenica, pa taj objektivno utemeljen zazor većinske javnosti onako nonšalantno predstavlja, barem sam ja tako razumio, kao neki spin ili izmišljotinu dežurnih kritičara kojima sve smeta”, dodaje profesor.
“Simptomatično je da je ovaj njegov potez uslijedio nakon što je premijerka vlade Srbije na Mostarkom sajmu pozvala BiH da još jednom razmisli o pristupanju Otvorenom Balkanu. Ne znam da li tu postoji neka veza, ali to pada u oči. No, ono što je dodatno bilo krajnje problematično jeste način na koji je MVP pokušao lobirati za Otvoreni Balkan. Ako pretpostavimo da je onih „pet miliona Bošnjaka“ u toj „potencijalnoj državi“ - iako je to dvaput zaredom ponovio - lapsus, jer ipak ne mogu zamisliti da MVP ne zna da Bošnjaka u regiji ima oko dva miliona, ostaje jedini logički zaključak da je mislio na pet miliona muslimana, kojih realno toliko i ima na Zapadnom Balkanu. Nije mi jasno kakav je to argument u korist Otvorenog Balkana? Da li on vodi državnu, nacionalnu ili neku „muslimansku politiku“?
Očito se dakle radi o veoma nespretnom pokušaju da se ideja Otvorenog Balkana nekako približi Bošnjacima, koji su očito prema njoj veoma skeptični, te da se minimizira opasnost od velikodržavnih pretenzija. Pitam se šta njegovi koalicioni partneri iz Trojke, koji su ovaj nastup prešutjeli, misle o svemu ovome. Njihova šutnja izaziva brojne špekulacije. Ne trebaju kriviti kritičare ako se negodovanje javnosti ovim povodom usmjeri i na njih”, dodao je prof. Preljević.
