Misije specijalnog izaslanika Stejt Dipartmenta (State Department) za Zapadni Balkan Metjua Palmer (Matthew Palmer) a su: podsticaj otvaranju pregovora o pristupanju Evropskoj uniji za Skoplje i Tiranu, povratak dijalogu Beograda i Prištine i traženje rješenja za funkcionalnost Bosne i Hercegovine.
U tim procesima Palmer vidi Crnu Goru kao partnera, saopšteno je iz kabineta predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića nakon razgovora sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan.
Kako je saopšteno iz Đukanovićevog kabineta crnogorska i američka strana dijele iste polazne ocjene o problemima u regionu - piše Fokus.ba.
“Nedovoljno pouzdan mir i stabilnost i nedovoljno jasna vizija prosperiteta regiona. Put za prevazilaženja je integracija, a Zapadni Balkan nema poželjnu perspektivu bez integracije i zato tako snažno zagovaramo politiku proširenja”, kazao je Đukanović i istakao da svi u regionu, sa partnerima poput SAD, treba ohrabre Evropu da što prije krene sa ofanzivnijom politikom prema Zapadnom Balkanu, te da Evropa prepozna svoju odgovornost i strateški interes da integriše Balkan.
Palmer je u razgovoru sa Đukanovićem saopštio prioritete svoje misije, a to su: podsticaj otvaranju pregovora o pristupanju EU za Skoplje i Tiranu, povratak dijalogu Beograda i Prištine i traženje rješenja za funkcionalnost BiH. Palmer je istakao da u ovim procesima Crnu Goru vidi kao partnera, zbog dobrih odnosa koje ima sa zemljama regiona.
Ministarka ekonomije je tokom susreta sa Palmerom uputila poziv američkim investitorima da ulažu u Crnu Goru.
GARČEVIĆ: BEZ REVOLUCIONARNIH PREOKRETA
“Ne treba očekivati nekakav revolucionarni preokret, da će Amerika sad mnogo više i jače angažovati nego ranije, ali je dobro da imamo nekoga ko je u funkciji stalnog izaslanika za Balkan”, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) nekadašnji crnogorski diplomata, sadašnji profesor na Univerzitetu u Bostonu, Vesko Garčević.
Vesko Garčević: Amerika želi da bude malo više aktivnija na Balkanu
Osvrćući se na nedavnu odluku SAD da imenuje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, on podsjeća da je Palmer i do sada bio zadužen za ovaj dio Evrope.
“Prvo bih rekao da je Palmer i do sada zadužen za Balkan. Njegovo dodatno imenovanje ili osnaživanje pozicije ima neku simboličku poruku da Amerika želi da bude malo više aktivnija na Balkanu nego što je to bilo ranije. A ona posljednjih godina nije bila fokusirana na ovaj dio Evrope. Mislim da je osnova za Palmerovo imenovanje, uključivanje u dijalog Beograd-Priština, jer smatram da Amerika želi da napravi iskorak kako bi pred nove izbore Trampova (Trump) administracija mogla da izađe sa nekoliko rezultata koje je ostvarila na međunarodnom planu”, objašnjava Garčević.
“Iako to nije ključno za reizbor predsjednika”, dodaje Garčević, “dobro je imati nešto što bi mogli da pokažete kao dostignuće”.
“Definitivno dodatno mislim da je uticao uticaj trećih država na države Zapadnog Balkana i jedna vrsta, rekao bih, povlačenja Evropske unije u smislu političkog prisustva na Balkanu i mnogo više tehničkog prisustva kroz saradnju preko Evropske komisije. U svakom slučaju mislim da je to pozitivan potez”, navodi Vesko Garčević.
Kada je riječ o Crnoj Gori, može li se od novog izaslanika SAD očekivati da izvrši pritisak na administraciju Crne Gore da ubrza reforme u najproblematičnijim oblastima kao što su vladavina prava, sloboda medija, borba protiv visoke korupcije?
Vi znate da su Amerikanci nedavno imali jednu delegaciju na Balkanu i to potvrđuje njihovo pojačano prisustvo ili interesovanje. To jeste na listi onoga što se može očekivati da Palmer prenese tokom razgovora u Podgorici. Ali ipak mislim da je Evropska unija adresa koja kroz proces pridruživanja ima mehanizme koji mogu jače da utiču da se proces demokratizacije društva i poštovanje slobode medija ostvare u praksi. Ja očekujem da će američki predstavnik o tome razgovarati i da će biti jasan kada je u pitanju američka pozicija. Kada je u pitanju dugoročniji uticaj, mislim da Evropska unija ima mehanizme da izvrši takav uticaj.