Teško daće Banja Luka naći boljeg i razumnijeg sagovornika o Srebrenici od Ćamila Durakovića, tvrdi u svom tekstu beogradski novinar Veran Matić u tekstu kojeg je jednostavno nazvao po imenu "glavnog junaka" svoje priče. Tekst je objavljen na portalu Janviservis.net.
Matićev tekst prenosimo u cijelosti:
- Ime Ćamil znači savršen, potpun, pristojan. Kod Slovena nešto časno, plemenito.
Da znam da relacije u četvorouglu Beograd – Srebrenica – Banja Luka – Sarajevo ne mogu da budu neuporedivo bolje, ne bih ni pisao ovaj tekst. Ovako probam, pokušavam, nadajući se da nekog zanima šta se događa u Srebrenici kada prođe 11. jul.
INVESTICIJSKA KONFERENCIJA
Tada se tamo obeležava genocid. U nekoliko dana je 8.732 ljudi nestalo sa lica zemlje. Niko ne spori ovu brojku, ali se sporimo kako to da nazovemo. Genocid ili Zločin. Kao da nam nije dosta razmere ove tragedije, međusobno se ubeđujemo ko je u pravu.
Srebrenica je dugo bila simbol vremena zločina i smrti. Nadu da je nastupilo vreme života nam je doneo Ćamil Duraković. Mnogima je predstavljao svojevrsno svetlo na kraju tunela kada je pre pet godina, kao načelnik Srebrenice, govorio sa Aleksandrom Vučićem na panelu „Pomirenje i podeljena društva“. Bio je to jedan od ključnih koraka koji su definisali poboljšanje odnosa na relaciji tadašnje vlasti u Srebrenici i Beograda.
Neposredno posle toga, u septembru 2015, u Srebrenici je održana Investiciono-razvojna konferencija o Srebrenici, na kojoj je tadašnji srpski premijer saopštio da će naša vlada donirati pet miliona evra pomoći za razvoj ove opštine. Dva miliona su po dogovoru uplaćena na račun opštine Srebrenica odmah nakon konferencije, a preostala tri su bila implementirana kroz projekte za koje Srebrenčani ocene da su im najpotrebniji. Ubrzo je održan sastanak u Beogradu na kojem je načelnik Srebrenice prezentovao četiri idejna infrastrukturna projekta.
Doneta je odluka da se u Srebrenici izgrade Dom zdravlja i obdanište, od čega bi korist imali i Srbi i Bošnjaci. Bio je to gest u slavu života i zdravlja. Nešto zbog čega se svakodnevno nazdravlja i u Beogradu, Srebrenici i Banja Luci. I ne samo tamo, već svuda u normalnom svetu.
Okretanje nove stranice koju su inicirali Vučić i Duraković očito nije bilo na agendi svih koji se u ovom četvorouglu politički pitaju. Naročito ne onoga koji se i danas svojski trudi da zagadi odnose između Sarajeva i Banja Luke. U takvim okolnostima, Beograd i Srebrenica ne mogu biti izolovano ostrvo. Danas prisustvujemo najvećoj političkoj krizi koja preti da unazadi sve ono što je u međuvremenu načinjeno u Srebrenici od strane Ćamila Durakovića.
GREŠKA BANJE LUKE
Godinama se dosledno zalažući za reč „genocid”, koja opisuje ono što se desilo u Srebrenici, predsednik skupštine Duraković je nakon stupanja na snagu Zakona, podneo prvu krivičnu prijavu zbog negiranja genocida u Srebrenici protiv novinara Radio-televizije Republike Srpske Branimira Đuričića. Tada je istakao da svi građani po prvi put imaju mogućnost i zakonski osnov da prijavljuju one koji javno negiraju genocid i dodao da je dan ranije u Srebrenici boračka organizacija RS lepila plakate Ratka Mladića, koga nazivaju herojem.
Milorad Dodik je već najavio da će, nakon letnje pauze, prva tačka Dnevnog reda na prvoj sednici Skupštine opštine Srebrenica biti smena njenog predsednika Ćamila Durakovića „zbog progona novinara“, sa kojim je inače u opštinskoj koaliciji. Duraković je odgovorio da njegov izbor nije proizvod volje SNSD ili neke srpske stranke, već Bošnjaka i da Bošnjacima, po pravilu, pripada to mesto. Upozorio je da će dalji sukobi voditi nepotrebnom povećanju eskalacije.
Zabrinut sam dok pišem ove redove. Pokušavam da prekinem ovu negativnu spiralu i vratim dijalog u normalne, civilizovane i smislene tokove. Niti je lako niti jednostavno. Političke temperature su povišene, 11. jul tek što je prošao, a ne vidi se svetlo na kraju tunela. Zato apelujem da se vratimo tamo gde smo bili pre pet godina kada smo pokazali da je moguće raditi sve suprotno od onoga čime se sada preti.
Stičem utisak da zvanična Banja Luka greši u proceni kada je Ćamil Duraković u pitanju. Tamo će teško naći boljeg i razumnijeg partnera i sagovornika od njega. Nadam se da to razume onaj ko donosi odluke na regionalnom i međunarodnom planu. I zato Duraković treba da ostane na tom mestu. Da pokaže da je moguće vršiti zajedničku koalicionu vlast u Srebrenici i tamo graditi obdaništa i Dom zdravlja. U slavu živih i na njihovu svakodnevnu korist. Kao najbolji znak da su vreme zla i smrti daleko iza nas.
RAZLIKE I SLIČNOSTI
Moć pojedinaca zna da bude izuzetno velika kada dolazi iz srca. Onaj prostor u kojem možemo da radimo definisao je nekom prilikom i sam Ćamil: „Neka naše razlike budu ono što donosimo kao vrijednost u međuetničkom dijalogu, a naše sličnosti prilika za vraćanje povjerenja u izgradnju dobrih međuetničkih i komšijskih odnosa“.
PS. Ćamila sam upoznao pre par godina na jednoj od komemoracija u Srebrenici, bili smo gosti istog televizijiskog programa i popričali smo desetak minuta u pauzi. Tekst je zasnovan na uvidima u ono što je urađeno i ličnim uverenjima, napisao je Matić za Javniserivs.net.
