Bosna i Hercegovina ima prirodni potencijal da kompletnu godišnju potrebu za električnom energijom podmiri iz solarnih panela. Međutim, stručnjaci tvrde da država sa svoje tri elektroprivrede nije previše zainteresovana za ovaj oblik energije koji se u procesu dekarbonizacije nameće kao logičan izbor.
Tačnije, podrška obnovljivim izvorima energije postoji, ali samo deklarativna, jer sve ukazuje na to da i dalje postoji veliki otpor prema njoj, i da nema spremnosti da se napravi zaokret od energije koja se bazira nafosilnim gorivima.
Profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu i direktor „ATS Instituta“ Samir Avdaković, smatra da ključ leži u prozjumerima, malim proizvođačima ujedno i potrošačima električne energije, koji su u Evropi prepoznati kao nosioci energetske tranzicije, dok su u BiH i dalje uglavnom izvan zakonskih okvira.
Prema njegovim rečima, krov je danas najveći energetski potencijal i tu treba staviti fokus.
„Potrošnja struje u BiH godišnje iznosi oko 12.000 gigavat časova. Polovina od toga mogla bi se proizvesti upravo na njima, ako bi na milion krovova stavili panele snage od pet kilovata. Tu već postoje i priključci i infrastruktura. Znači, pola struje za celu godinu bismo odmah ovde pronašli“, kaže Avdaković.
Dalje, kao jedna od ideja o kojoj se malo govori, a koja je uveliko razvijena u Evropi su i plutajuće fotonaponske elektrane.
Studenti su, kaže on, izračunali da bi se postavljanjem panela na pet odsto površina na većim vještačkim jezerima u zemlji dobilo 1.215 gigavat sati energije, što je preko 10 odsto ukupne proizvodnje u zemlji.
Potencijal vidi i u vinogradarstvu, koje u BiH ima tradiciju dugu 2.000 godina.
„Imamo 4.000 hektara vinograda. Na jednom hektaru moglo bi da se proizvede 1.250 gigavat časova struje, odnosno ukupno 5.000 gigavata. Pored proizvodnje struje, paneli su ujedno i zaštita za grožđe, a iskustva u svijetu pokazuju da se prinosi povećavaju i do 30 odsto“, rekao je Avdaković.
Međutim, velika prepreka za realizaciju ovih ideja leži u činjenici da podzakonski akti nisu doneseni u oba entiteta, a da se nadležnima ne žuri previše.
Namjerno zakomplikovana procedura
Profesor na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli i predsjednik Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET) Mirza Kušljugić tvrdi da se na svaki način otežava razvoj ove vrste proizvodnje električne energije i to kašnjenjem zakonske regulative, podzakonskih akata, komplikovanjem pravilnika u elektrodistribucijama.
„Jedini smo u Evropi koji nemamo prozjumere i smatram da je to između ostalog bila i namjera. Ljudi koji upravljaju elektroprivredama boje se da u čitav sistem uđu potrošači koji postaju i proizvođači. To bi zahtjevalo velike promjene gdje oni više ne bi imali monopolski položaj“, kaže on.
Prema njegovim riječima građani Bosne i Hercegovine jedini su u Evropi koji su spriječeni da proizvode struju za sopstvene potrebe i da to treba pod hitno mijenjati.
„Ne postoji prozjumer u Evropi kojem je zabranjeno da se priključi na mrežu. To se dešava samo ovdje kod nas“, zaključio je on.
Ekonomista Damir Miljević kaže da se energetska tranzicija u BiH banalizuje.
Na brojnim konferencijama, kaže on, priča se o silnim novim megavatima iz obnovljivih izvora energije, dok u praksi ni jedna elektroprivreda, izuzimajući dvije vjetroelektrane, nije napravila ništa značajno.
Tako se došlo u situaciju da su u opštini Gračanica privatnici postavili više panela nego sve tri elektroprivrede u BiH zajedno.
„Ono što je problematično jeste što se odluke ne donose i što će posljedice tog nedonošenja na kraju platiti građani kroz nedostatak električne energije ili kroz povećanje njene cijene“, rekao je Miljević.
Inače, zakoni koji definišu prozjumere usvojeni su u oba entiteta, a Republika Srpska je u septembru prošle godine usvojila i Pravilnik o kupcima – proizvođačima.
''U Federaciji BiH je sve veći interes za ovom šansom koja je pružena građanima da imaju vlastitu energiju i od svojih solarnih panela naprave uštede i vremenom zarađuju. U USK je dodatno stvar poboljšana nedavnim usvajanjem zakona koji je olakšao procedure i praktički omogućio da građani na vlastitim krovovima mogu postaviti svoje solarne elektrane, a do 23 kW snage, bez obzira da li se radi o solarima za vlastitu potrošnju ili za prodaju struje, nije više potrebne ishodovati urbanističke niti građevinske dozvole.
Ono je važno je da se ovaj posao obavi na osnovu glavnog projekta kojeg mora uraditi ovlaštena kompanija za ovu vrstu posla, koja i odgovara da se cijeli posao radi u skladu sa propisima i standardima''- poručili su iz kompanije https://svezasolar.ba/ Cazin, koja je smještena u Šepićima, a otvorena je sredinom prošle godine i bavi se konslatingom, izradom projekata, nabavkom i ugradnjom najkvalitetnije opreme, te održavanjem solarnih elektrana.
Više informacija o tome kako do vlastitih solarnih panela i kako smanjiti račune za struju, možete pronaći i na njihovoj web stranici ili pisati na mail info@svezasolar.ba ili pozvati na 062 581 113.
