Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Poznati muslimanski historičar El-Makrizi (1364-1442.) u svojoj knjizi Durerul-‘ukudi-l-feride, spomenuo je jednu anegdotu vezanu za međusobnu odanost i ljubav između njega i njegove supruge. Naime, nakon što mu je žena umrla, on je napisao: ”Prije nego što je moja supruga umrla, obećao sam da ću mnogo činiti istigfar za nju i moliti Allaha da joj oprosti i da joj se smiluje. Nedugo nakon njezine smrti došla mi je u san. Sanjao sam kao da je ušla kod mene u sobu zaogrnuta ćefinima u kojima je ukopana, pa sam joj rekao – sjetio sam se u snu da je ona umrla: ”O, Ummu Muhammed, da li ti stižu pokloni koje ti stalno šaljem (misleći na istigfar i dove koje učim za nju)?” Odgovorila je: ”Da, svaki dan mi stižu hedije koje mi šalješ.” Zatim je zaplakala i rekla: ”Dragi moj mužu, ali ja sam nemoćna da ti uzvratim na tvoje hedije.”
Rekao sam joj: ”I ne moraš. Ja ću ti se vrlo brzo pridružiti.”
Neka joj se Allah smiluje, i pored toga što je bila vrlo mlada, bila je jedna od najboljih žena svoga vremena po čednosti, pobožnosti, povjerenju, poštenju, ozbiljnosti i dostojanstvenosti.”
Moje oči zbog rastanka plaču, jer zbog rastanak sa voljenima tuga u srcu caruje,
Allaha molim da nas spoji u Džennetu, i da nas Svojom milošću i oprostom daruje.
