U ispovijesti koju su čekali fanovi ovog rijalitija, pitajući se da li je njen otac prihvatio kćerkin izbor i odluku da supruga ostavi zbog Filipa Cara, Huso iskreno govori o tome kroz šta prolazi, te kakvu odluku je donio kada je riječ o Dalili.
Svima će apsolutno sve biti jasno na osnovu samo jedne njegove izjave, a ona glasi da kuću u selu, u kojoj su živeli Dalila i Dejan, planira da prepiše – Dejanu.
U selu su nam, inače, komšije koje smo sreli i prije i poslije razgovora sa Husom, rekle da je on dobar i vrijedan čovjek, pošten, te da ne postoji niko kome nije pomogao, ako je mogao.
– Nisam dobro, zbog svih dešavanja… Nije mi dobro. Ne pratim više, ali nekad vidim… Kad gledam, teško mi pada… Najteže mi pada Dejanovo ponašanje, najžalije mi je što se on tako muči. Ne može da izađe, da ode doktoru, povrjeđuje se… – prvo je što nam je rekao Huso.
Kako komentarišete ponašanje Vaše ćerke?
– Nenormalno. Ušla je normalna, sad je nenormalna. Narod mi piše da je vadim, da ode doktoru, da je pregleda.
Da li osuđujete njenu vezu sa Filipom Carom?
– Kako ne osuđujem, čovječe! Svaki normalan čovjek to osuđuje, to i jeste za osudu.
Da li ste ikada mogli da pretpostavite da će do ovoga da dođe?
– Ne, nisam, zato što su lijepo živeli, lijepo su se slagali. Tu nije bilo nikakavih problema. Od prvog dana otkad su zajedno nikad se rastali nisu. Sve je mirisalo na dugotrajni život i vezu, koja se skršila za mjesec dana.
Ona ističe da je Dejan nju gušio, da ju je ta veza gušila.
– To je najlakše sad, naći izgovore. Brak je bio dobar, odličan! Svako će vam ovdje reći da su bili stalno zajedno, da nisu imali problema, svađa, ništa. Sve što kaže Dejan je tako, a sad je najlakše reći “gušiš me, daviš me…”. Ja sam to prošao, svega toga.
Takođe je istakla da se neće vraćati kući, ovdje, u selo.
– I ne treba da se vraća. Šta će se vraćati? Gdje ga se vrati? Sa onim Filipom da se vrati? Ovdje ne može živjeti, tu Dejan živi sad.
Kažete da će Dejan da živi u toj kući?
– Trebalo bi, jer je njegova kuća. Njemu treba kuća. On je uvijek dobrodošao i njemu će biti prepisana. Ja ću njemu prepisati kuću.
Prepisaćete Dejanu kuću?
– Da. Tu je kuću on pravio sa njom, a on poslije neka sa njom radi šta hoće.
On je u Zadruzi rekao da će njoj dati tu kuću.
– Ja ću je prvo njemu prepisati, a on može poslije da je baci, zapali… Šta god hoće sa njom. Ja ga izdati neću, Dekija.
Šta ćete kćerki da kažete kada izađe iz Zadruge? Šta biste joj sada poručili, da možete?
– Poručio bih joj da se pod hitno kloni onog propaliteta, i nju će odvući u propast! Dok još ima nade, da se otrijezni, pa nek ide gdje hoće i kako hoće. Ta veza nije dugotrajna, sigurno. Kakva veza… Vidi narod po ćoškovima šta se priča i kako se priča.
Šta mislite da je najveći problem Dalile i Filipa?
– Ne znam…
Šta mislite o Filipu Caru?
– Sve najgore.
Zašto?
– Eto, zato… Zato što uopšte nije to trebalo da radi. Pametan čovjek to nikad ne bi uradio, taman da je zlatna! A i ona je umislila da je najbolja na svijetu. To ne može, to prolazi… Brzo će to proći… Svega će biti, a kajanja najviše.
Čujete se i sa Dejanovim ocem?
Čujemo se mi svaki dan. Razgovaramo o Dejanu, kako to nije dobro ni u redu, da spasi dijete ako može, ikako. I on zna Dalilu, Dejanov otac. Dolazio je više puta tu… Bila je normalna žena, a sad je nešto uhvatilo, nenormalno.
Mislite li da se ona zaljubila? Pretpostavlja li da ste ljuti i da ovako razmišljate?
– Zna ona da sam ja ljut, sigurno. Treba da zna…
– To je sve trenutno. Vidiš koliko se puta posvađala sa njim… To se nikad nije desilo sa Dejanom. Nikad se nisu svađali, a sa ovim se malo-malo, posvađa. Nema ga ona gdje dovesti ovdje. On nema ovdje šta da traži. Velika je bivša Jugoslavija, ima gdje. Dejanu su otvorena vrata, on je poseban.
Kako na Vas utiče sve ovo?
– Teško mi je palo, vrlo teško… Doživio sam veliku bruku i sramotu, u svom selu, od svog naroda, od drugih naroda… Ljudi traže nešto od mene, pišu, da pomognem… Kako ja da pomognem? Ja da mogu, ja bih pomogao. Ne mogu… Ne možeš ni otići, ni prići, ni telefonski se čuti… Ništa.
Svi u selu ističu da ste pošten čovjek i da sa Vama proživljavaju ove teške trenutke, da Vas podržavaju.
– A u čemu da me podržavaju… U čemu podrška? U žalosti mojoj?
Radnica zaposlena kod Dalilinog oca Amira kazala je:
– Svi plačemo za Dejanom, cijelo selo. Iz našeg sela su i po inostranstvu i svi to prate i svi su za Dejana. To je bilo zlato od djeteta! I sad je on zlato. On sinoć nijedne sekunde nije nju uvrijedio! Ja sam cijelu noć plakala… On nju voli, pa voli. Šta se tu dešava… Ja sve mislim da je to igra… – rekla nam je Amira.
Na pitanje da li i tata plače, Huso je priznao da je bio i hospitalizovan.
– Dva puta sam bio u Hitnoj… Svašta nešto. Smršao sam, propao sam. Počeo sam pušiti… Šta znam šta sve ne radim – priznao nam je gospodin Mujić.
Kaže, uspio je da vidi da se Dejan obradovao paketu stvari koji mu je stigao i da mu je drago što je malo bolje raspoložen. Na naše pitanje da djeluje da više brine za njega, nego za Dalilu, Huso priznaje:
– Sigurno da brinem više za Dejana, jer ja sam bio u njegovoj situaciji. Radio sam u Austriji dugo godina, sa svakakvim ljudima sam kontaktirao… Za nju Filip nije ni slika, ni prilika. Ovakvog čovjeka da ostavi, a da nađe jednog hohštaplera… Uopšte mi nije jasno.
Na pitanje da li bi volio da se Dalila i Dejan pomire, kada bi to bilo moguće, Huso je rekao:
– Naravno da bih volio! Volio bih… Da žive u svojoj kući, kako su i počeli. Samo bih joj tako oprostio… U stvari, ako joj Dejan oprosti. Dejan ako joj oprosti – oprostiću joj i ja.
