Kada joj je trebalo rame za plakanje, volela me je i smatrala iskrenim prijateljem.
Kada bih pokušala da joj objasnim da se nalazi u bolesnoj vezi, smatrala me je neprijateljem. Više mi nije drugarica.
Pre nego što je „raskinula“ sa mnom, nekako sam je odvukla kod psihologa. Nažalost, od njega je očekivala da je nauči da trpi a ne kako iz toga da izađe. I njega je smatrala neprijateljem.
Bio vi ovo predug post kada bih krenula sa istorijskom „osnovom“ ženskog trpljenja.
Postoji jedna divna pozorišna predstava u kojoj ona majci na pitanje zašto je ostavila muža kaže – Nije moglo više, sve sam radila kako si mi ti rekla, nije valjao, udarao me, udarao, nogama, udarao… – A šta misliš, da babo nije? – odgovara joj majka – Ja mogla trpit a ti nisi! Šta ćeš sad? Što se nisi pod voz bacila?
Ali imam rođaku koju je muž zlostavljao i koja je majci na pitanja od čega su joj modrice odgovarala da je pala dok je prala prozore, ribala kupatilo, salplela se o usisivač. Onda joj je majka jednog dana rekla – Slušaj ćerko, nešto si mnogo postala trapava od kako si se udala, da se ti vratiš kući, blago meni, ovde nikada nisi pala dok si prala prozore. I vratila se, naravno, pošto je ispričala roditeljima šta trpi u braku.
Još od onog nesrećnog slučaja manekenke iz Novog Sada, i mnogih slučajeva pre toga, i ovog jutros, da je jedna devojka nakon svađe s momkom, takođe u Novom Sadu, s badnjakom u ruci, mada je badnjak potpuno nevažan detalj, skočila kroz prozor, pitam se šta je vama, devojkama, ženama, pa trpite sve to?
Da li vi stvarno mislite da ljubav mora da boli i da vam oni tim zlostavljanjem dokazuju ljubav? Da li stvarno mislite da je seks posle toga, onaj divljački, odraz njegove ljubavi prema vama, ne shvatate da je to još jedan dokaz njegove dominacije, maltretira vas a onda vas maltene siluje i vi mislite da vas voli?
Da li stvarno mislite da ste toliko loše, nevaspitane, poročne, da vaši roditelji od vas nisu uspeli da naprave čoveka pa da će to uraditi jedan muškarac sadista, „za vaše dobro“, jer vas „voli“, da ga „ne brukate“?
Da li verujete da ste nedostojne jednog normalnog odnosa u kome će vas neko voleti i otići od vas, dostojanstveno, onda kada vas više ne bude voleo? Verujete da će vas voleti više kad od vas bude napravio ono što on želi, potpuno vas porazio?
Da li svojim roditeljima ne govorite šta tripite u vezi ili braku zato što zaista želite da ih poštedite ili zato što se plašite da će, kada to čuju, sve svoje snage usmeriti na to da vas izvuku iz bolesne veze?
Jer te vaše veze su bolesne. I nisu ljubavne veze, nema tu ni lj od ljubavi. A vaša ljubav, ako se tome nadate, neće ga promeniti, što budete krotkije, više će vas zlostavljati zato što vas ne zlostavljaju jer niste „dobre“, jer „ne valjate“ nego zato što su jednostavno takvi.
Zlostavljali su one pre vas, zlostavljaće i one posle vas. Samo su načini različiti.
Da li razmišljate o tome kakva će vam budučnost biti sa muškarcem koji vas zlostavlja još u vezi? Šta će sutra vaša deca gledati?
Znate, postoji jedna užasna stvar, obično se poverite drugarici i drugarica kao najveću tajnu čuva to da ste zlostavljane u vezi. Onda neka, nažalost, postale vest dana a njene drugarice daju izjave o tome koliko je patila, kako je znala, upozoravala ali da nije mogla ništa… Da su iole svesne kakvu tajnu čuvaju, to ne bi bila tajne, upozorile bi vaše roditelje, nekoga…
I na kraju, da li zaista mislite, posle svega, da je on sa vama zato što vas voli, ali eto takav je, ne može da se obuzda, vi ste krive… On je sa vama zato što može da vas zlostavlja, to je jedini razlog. Da ne može, bio bi sa nekom drugom žrtvom.
Vi u tim vezama niste njihove voljene žene, niste ličnosti, vi ste samo žrtve.
Znam da je problem mnogo složeniji, ali verujte, ne treba da tražite pomoć za njega, niti opravdanja, već pomoć za sebe.
On se neće promeniti.
Vi možete da donesete odluku da ne budete žrtve.
Piše lolamagazin.com.
