Završilo se ljetno i počelo zimsko računanje vremena. Kazaljke na satovima u 3 sata nakon ponoći, vratile su se jedan sat unazad, na 2 sata. To znači da smo spavali jedan sat duže, ali da li ćemo se odmorniji i probuditi sutra?
Samo pomjeranje sata nije faktor rizika za zdravlje, ali stručnjaci kažu da treba povesti računa o faktorima rizika, a to su hipertenzija, dijabetes, kako da držimo holesterol i ostale masne materije pod kontrolom u krvi, šta jedemo i koliko se bavimo fizičkom aktivnošću.
Vraćanje sata sigurno nam neće smetati u početku, ali ono što će nam smetati jeste što ćemo imati manje sunca i što će nam noći biti duže. Sve to se može odraziti na zdravlje u smislu da će nam nedostajati malo vitamina D, ali opet sa druge strane, imat ćemo više melatonina, što je dobro za san.
Neke studije kažu da ne treba dirati taj cirkadijalni ritam, to je taj naš biološki sat, koji tačno prepoznaje kad šta treba da se radi, koliko treba da spavate, koliko je potrebno da se svi biološki procesi i procesi reparacije, koji su neophodni za san i koji se dešavaju dok spavamo, mogli obaviti. Naravno, kad to prekinete na jedan “nasilan” način, onda to ne prija, ali nema posljedice po zdravlje.
Praksa je da se svakog posjlednjeg vikenda u oktobru pomjera sat i prelazi na zimsko računanje vremena. Pomjeranja sata dešavaju se dva puta godišnje, u martu i oktobru.
Odbor Evropskog parlamenta izglasao je da se 2021. ova praksa ukine, međutim, to se nije dogodilo, zato ćemo i ove godine spavati sat vremena duže.
Ovakvo računanje vremena trajat će do posljednjeg vikenda u martu kad slijedi ponovo ljetno računanje vremena.
