U ovom slučaju su činjenice neumoljive i ukazuju upravo na inertnost institucija i nadležnih sigurnosnih agencija koje su zadužene za određena pitanja i problematiku naših građana.
Uzevši u obzir cjelokupnu situaciju kada je u pitanju migrantska kriza koja je zahvatila gotovo sve dijelove BiH, a najviše Kanton Saraevo s posebnim akcentom na Unsko-sanski kanton, mogu se vidjeti sve manjkavosti institucija zaduženih za sigurnost, zdravstvo i sva ona pitanja za koja su građani najviše zainteresovani.
Migrantska kriza za sobom nosi niz problema koje su građani osjetili iz vlastitog iskustva i jasno je da treba zaštiti ljudska prava i licima koja ilegalno borave na teritoriji naše zemlje, ali niko se nije ozbiljno bavio humanitarnom stranom ovog problema, kao ni zdravstvenom u situaciji otežane epidemiološke situacije, a posebno ne sigurnosnim aspektom iako imamo čitav niz agencija nadležnih i odgovornih upravo za ovaj dio, od državnog do kantonalnog nivoa.
Sve navedeno nas navodi na zaključak da sve te institucije postoje samo za sebe, nakačene na budžetske resurse, sa uposlenicima koji ne razumiju preventivno realno strategijsko planiranje, praćenje, analiziranje i postupanje u skladu s navedenim, pa su u takvom situacijama uglavnom bave posljedicama, prebacivanjem odgovornosti s jednih na druge i tako u krug od slučaja do slučaja.
Iz reakcije građana Unsko-sanskog kantona a nedavno i Kantona Sarajevo, vidi se da je strpljenje na izmaku i da su buduće promjene neminovne, nezaustavljive i očekivane.
