Čak 62,5 posto novinarki navelo je da se obim njihovih radnih zadataka znatno povećao tokom pandemije – 33,3 posto anketiranih navode da su im radne obaveze povećane do 50 posto, dok je 5,4 posto njih radilo duplo više u odnosu na period prije početka pandemije. Međutim, uprkos povećanom obimu profesionalnih zadataka, samo 13 posto anketiranih novinarki bile su i dodatno plaćene za svoj rad, dok su ostalima plaće ostale iste kao i ranije.
Na pitanje na koji je način njihov rad pogođen pandemijom COVID-19, najveći broj anketiranih novinarki navele su povećanu anksioznost i stres te promjenu tema o kojima su do tada izvještavale. Na loše organizovane press konferencije kriznih štabova i nadležnih institucija požalilo se 29,6 posto anketiranih, a veliki problem u radu predstavljale su im i poteškoće u pronalaženju nezavisnih izvora informacija (18,3 posto).
Više od 77 posto novinarki navele su da im je tokom krizne situacije uzrokovane pandemijom narušena psihička stabilnost i mentalno zdravlje, a 25 posto njih navode da im je narušeno fizičko zdravlje. Preovlađujuće emocije bile su strah od zaraze (42,1 posto), nervoza (50,7 posto), profesionalni stres (56,4 posto) i izgaranje na poslu (23,6 posto) te strah za porodicu (48,6 posto).
Oko 18,2 posto novinarki zatražile su zaštitnu opremu (maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju...) od profesionalnih organizacija/udruženja. Njih 4,2 posto tražilo je zaštitu zbog napada ili prijetnji, a 1,4 posto zatražile su pristup besplatnoj pravnoj pomoći.
Najveći broj anketiranih novinarki mišljenja je da bi im u narednom periodu
najkorisnija bila direktna finansijska podrška, ali i psihološka podrška, pomoć i edukacija, medicinska pomoć i jačanje fizičkog zdravlja te besplatna pravna pomoć.
