Osman, r.a., je rođen u Mekki 47. godine prije hidžre, a ubijen je 35. h.g., u Medini, što odgovara 577-656. godine po miladu. (Pogledaj El-E’alam od Ziriklija, 4/210.)
Bio je od prvaka Kurejša i od ljudi sa kojima se muslimnani mogu ponositi. Među prvima je primo Islam. Allah, dž.š., mu je dao bogatstvo pa ga je on trošio u ono čime je njegov Tvorac bio zadovoljan. Opremio je pola vojske za pohod na Tebuk o svom trošku ulažući trista deva sa opremom i dajući hiljadu dinara u novcu. Poslanik se toj njegovoj darežljivosti toliko zadivio da je čak nakon toga rekao: „Allahu moj, nemoj ovo zaboraviti Osmanu. Osmanu nakon ovoga današnjeg gesta ne može nikakvo djelo naškoditi.“ (El-Hil-je od Ebu Nuajma, 1/59)
Također je otkupio jedan bunar i dao ga na korištenje siromašnima. Zbog toga Ebu Hurejre, r.a. kaže: „Osman, r.a., je sebi od Poslanika kupio Džennet dva puta: kada je otkupio bunar Ruma i kada je opremio vojsku za pohod na Tebuk.“ (El-Hil-je od Ebu Nuajma, 1/58)
Bez obzira što je bio izuzetno bogat nije se odao dunjalučkim uživanjima, pa su ga mogli primjetiti da kajlulu (popodnevni odmor) spava u džamiji na hasuri za vrijeme svog hilafeta. Također se kaže da je goste ugošćavao sa hranom prinčeva a kasnije bi u kući jeo sirće i maslinovo ulje. Abdul-Melik ibn Šedad ibn El-Had je rekao: „Prisistvovao sam džumi-namazu i vidio sam Osmana kako drži hutbu a na njemu je bilo kruto platno koje nije vrijedilo ni četiri-pet dirhema. (El-Hil-je od Ebu Nuajma, 1/60.)
Bio je izuzetno pobožan, noći je provodio u ibadetu a mnogo je dana postio. Čak se kaže da je postio svaki drugi dan. Abdullah ibn Omer, r.a., smatra da se kur’anski ajet: „Zar onaj koji noći provodi u ibadetu, čini sedždu i na namazu stoji, boji se polaganja računa na Drugom svijetu i nada se milosti svoga Gospodara,“ odnosi upravo na Osmana.
Poslanik ga je posebno uvažavao i govorio je: „Najstidljiviji i najplemenitiji čovjek u mom ummetu je Osman.“ Osman, r.a., za sebe kaže: „Tako mi Allaha, nikada nisam učinio zinaluk (nemoral), ni u džahilujjetu ni u Islamu, a kada sam primio Islam to mi je još više povećalo moj stid.“ (El-Hil-je od Ebu Nuajma, 1/61.)
Njega je Poslanik, s.a.v.s., obadovao sa Džennetom, ubrajao ga među džennetlije i najavio mu šehidsku smrt. Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Svaki poslanik će u Džennetu imati svoga druga a moj drug će biti Osman.“ (El-Isabe od Ibn Hadžera, 2/455.)
Osman, r.a., je ubijen u petak, osamnaestog zul-hidžeta, 35. h.g., nakon ikindije namaza, a ukopan je noću, uoči subote, između akšama i jacije, pored medinskog mezarja u parceli koju je Osman kupio kako bi proširio medinskog mezarje „El-Bekijju.“ Preselio je na bolji svijet kada je imao osamdeset i dvije godine, r.a.
Izvor: Dr. Fuad Sedić, Ashabi – najodabranija generacija, Islamski pedagoški fakultet u Bihaću, Bihać, 2015., str. 20-23.
