Pismo prenosimo u cijelosti:
"Evo ja sam se počela polako pripremati. Kuću sam počistila, pripremila Nahli stvari koje joj trebaju za sutra, popeglala odjeću, sjela da popijem kafu i smislim šta još moram. A nije da se nisam namorala u ovih 28.
Moram smisliti dobru priču da objasnim Nahli zašto mama ni sutra nije kod kuće. 'Idem u školu' - ne, to sam već toliko puta iskoristila. 'Idem na posao' - ne, ne dolazi obzir jer bi odmah pitala zašto me nema cijeli dan i zašto neće noćiti u svojoj sobi. Najrađe bih rekla 'Idem da čujem koliku će kaznu dobiti ubica tvoje tetke', ali Nahla uskoro puni 4 godine, ne bi to razumjela. A, uskoro će joj rođendan, reći ću 'Neće me biti cijeli dan, jer ti spremam iznenađenje za rođendan (drugi koji čekamo bez Keke Dite-to neću reći ali me ta misao opsjeda)'
Večeras, ako Bog da, dva sata iza ponoći, krećemo, U Sarajevu smo oko 7, idemo slušati presudu ubici naših najmilijih i najveselijih u porodici. 26. 9. 2018. u 10 ćemo čuti 'pravednu' kaznu za nekog ko ubije i pobjegne!
Zadnjih dana sam puno puta bila pitana šta očekujem, voljela bih da me pitate šta želim. Ne očekujem ništa to je sigurno! Očekivala sam da neko ko je ubio Editu i Selmu ne može preći granicu, očekivala sam da će neko ko je ubio Editu i Selmu neće bježati nego se predati, očekivala sam da će Tužilaštvo imati sluha za patnju za Editom i Selmom, pa će ubrzati proces, a ne usporiti, očekivala sam da ću tokom nepune dvije godine čuti “KRIV SAM”….Svašta sam očekivala, pa šta?
Ono što bih željela je svakako nemoguće…Na ovom svijetu!
Željela bih bezbroj godina zatvora za ubicu moje sestre i njene Selme, željela bih da se noćas promjeni zakon da ovaj ubica nikada nema pravo izaći, željela bih da svi optuženi osjete zatvorske rešetke i da im svaki dan na um padne ovo nedjelo, željela bih NAJVIŠE da se NIKADA I NIKOME NE PONOVE EDITA I SELMA. Ustvari,da se ne ponove ubica i pomagači, a blago onom kome se Edita i Selma u kući rode.
Pokušavam biti realna, u Bosni i Hercegovini se želje ne ostvaruju, pa vidi mene svašta nešto želim, otkud mi pravo?!
Ali imam pravo da zamolim dobre ljude da se noćas pomole za Editu i Selmu, za pravdu… Imam pravo i da se zahvalim svim ljudima koji su uz nas svom snagom. Koliko vas je samo koji ste bili u svakom momentu uz nas. Za svaku sekundu vašeg vremena vam hvala, a puno vas je. Puno vas je dobrih, hvala Bogu, naspram šljama…Nema Bosna ništa, ali ima dobrih ljudi!
A vas dvije, cvjetići moji, tratinčice i bijele ruže, noćas igrajte i pjevajte neka nebo ori!!! Noćas se uhvatite za ruke i prelazite sve nebeske prijelaze smijući se kao 10.10.2016.!", napisala je Enesa Kekić - Malkoč, prenose krupljani.ba
