Ona je iz Italije preselila u Bosnu i Hercegovinu sa namjerom da u Kozarskoj Dubici pokrene svoj biznis. U tome je i uspjela, danas je vlasnica preduzeća koje se bavi preradom drveta. Početak kaže nije bio lak.
“Na početku nisam znala ništa. Išla sam da učim voziti viljuškar, sada već imam i diplomu. Hvala Bogu šoferi su bili dobri. Na početku su imali strpljenja, tako da ja sada sama tovarim”, ponosno priča Monika za Dnevnick.com
Za one koji žele da rade nijedan fizički posao nije težak tvrdi Monika, koja bez problema sama cijepa drva.
“Ko hoće da radi za novac – radit će , ko neće – neće. Posla ima, imaju puno mogućnosti pilane, ima puno i prevoznika što nemaju šofere”, priča Monika.
Njeno radno vrijeme počinje u 7 ujutro, završava u 8 naveče. Mnogo radi ali se ne žali, kaže da je od ničega sebi stvorila firmu. Na to je ponosna.
“Ako se trudiš sve je moguće, ja mogu reći da sam srećna sada”, kaže Monika.
Njena poruka, posebno mladima je, da ako žele da nešto imaju moraju i mnogo da rade, mnogo čega da se odreknu ali i da se ne stide ni jednog poštenog posla.
