U kompaniji se nadaju velikom proboju na tržište EU.
Druga stanica za širenje biznisa je Italija, piše Juronjuz. Erik Larsen, Šveđanin na čelu tamošnjeg ogranka, navodi da se čeka samo odobrenje italijanskog ministarstva zdravstva.
Kada ga dobije, očekuje da će u Milanu i Rimu ugradnji pristupiti oko 2.500 ljudi.
"Ova tehnologija nastala je da nam pomogne. To je kao da imate male supermoći", objašnjava Larsen.
"Većina ljudi ne shvata da naši čipovi nemaju GPS i da mi ne pratimo klijente. Ali jasno mi je da se ljudi boje jer o sličnoj tehnologiji imaju utisak samo iz holivudskih filmova", kaže Larsen.
"Lično, ne vidim tu ništa loše. To je pasivna tehnologija, kontroliše je vlasnik. Treba da budete veoms blizu da se podaci očitaju. Ni ugradnja nije bolna, kao da vas ubode pčela”, kaže švedski IT stručnjak Martin Levin, koji već tri godine ima dva čipa u ruci, čija ugradnja je koštala 150 evra, prenosi B92.
"Riječ je o istoj tehnologiji kao i kod bankovnih kartica, i rizici su isti. Postoji mogućnost da neko uhvati signal. Još je veća komplikacija ako buduće verzije budu pratile podatke o vašem zdravlju ili ako budu sadržale druge privatne informacije", kaže Rob van Ajk iz Evropskog foruma za budućnost privatnosti.
Kompanija ističe da nema razloga za strah. Veliku prekretnicu i masovno korišćenje čipova očekuju s razvojem tehnologije s kojom će čip funkcionisati poput novčanika.
