Prema ovim novim merama, očekuje se da će zemlje članice morati da smanje 1,5 odsto energije godišnje, progresivno povećavajući na 1,9 odsto do 2030, navodi se u saopštenju Evropkog parlamenta.
Zgrade u EU, koje su odgovorne za 40 odsto potrošnje energije i 36 odsto emisije gasova staklene bašte, srž su novih ciljeva. Ovo je najviše zbog sistema grejanja na fosilna goriva. Planovi predviđaju klimatski neutralan građevinski sektor do 2050. Fokus je na sistemima grejanja i hlađenja, koji čine 80 odsto potrošnje energije u domaćinstvu.
Drugi ključni predlog je obavezno ugrađivanje solarnih tehnologija u nove zgrade, najčešće komercijalne, do 2028. godine, u skladu sa tehničkom i ekonomskom izvodljivošću, pri čemu se očekuje da će stambene zgrade biti usklađene sa ovim do 2032. godine. Dakle, sve nove zgrade nakon ovog roka, trebalo bi da se snabdevaju iz energije sunca.
Zgrade koje su vrlo neefikasne najčešće su povezane sa društvenim problemima, preprekama i energetskim teškoćama, jer zavise od resursa koji su skuplji, a cene im variraju. Za borbu protiv energetskog siromaštva, novi propisi predlažu nacionalne planove obnove koji obezbeđuju pristup finansijskim sredstvima za ugrožena domaćinstva.
Nakon pojednostavljenih energetskih oznaka za kućne aparate odobrene 2017. godine, potrošači sada imaju lakši način da uporede energetsku efikasnost. Sve ove mere trenutno čekaju konačno odobrenje Saveta i EP-a u zakonodavnom procesu, kako bi stupile na snagu.
