Oko privatnog života mladog inovatora i studenta Stefana Unića mnogo puta se vodila fama, jer Stefan nikada mnogo nije otkrivao o svom privatnom životu. Uvijek je nasmijan i raspoložen ispred malih ekrana, čak su ga mediji prozvali za ledenog kralja javnog života zbog britkog jezika i direktnim pitanjima koje postavlja svojim sagovornicima u emisijama.
Stefan se već pet godina bavi inovacijama i posećuje razna takmičenja i van granica Srbije. Rođen je 21. januara 1998. godine u Kruševcu, a odrastao je u Sarajevu i Srbiji kod svojih baka. Od malih nogu je želio da postane novinar, pisac, glumac, a prije nekoliko godina zakoračio je i u vode nauke, gdje je i ostao evo već punih šest godina.
Kada kažete „da, možda, ne“, to može da liči na neodlučnost, ali ne u slučaju mladog inovatora Stefana Unića, jer on, na konkretnim odgovorima i istini, izgrađuje svoju karijeru i svoj život. Mladi inovator sa kredibilitetom, muškarac sa stavom, zarobljen u klopci inovacija, iz kojih ne može i ne želi da se oslobodi. Za Stefana se može reći da je i medijski provokator, koji je uvek spreman da ustalasa javnu scenu. Ukratko, Stefan je neko ko pokreće stvari-uglavnom u društvu. Stefan Unić se već nekoliko godina bori sa podmuklom i strašnom bolesti, hipertenzija, isprobava sve moguće terapije koje bi mu doneli ozdravljenje, muči se sa povišenim krvnim pritiskom, ali ne posustaje i ne želi da se preda. Njegov oslonac i podrška je porodica, a sada je jednu od važnih uloga preuzela i njegova sestra, koja nesebično pomaže svom bratu. O svom životu nikada nije javno pričao, ili je vešto izbjegavao da sakrije ono što studijske kamere nisu mogle da zabilježe. Malo ko zna da Stefan potiče iz Bosne, iz Bihaća, gde je kao mali odlazio kod svoje bake Fatime, koja na žalost više nije među živima.
-„Ja sam rođen u Kruševcu, moja baka prabaka je iz Bihaća, tamo sam odlazio za vreme letnjih praznika i zimskih i provodio svoje vreme družeći se sa drugarima iz tog kraja, uspeo sam da za kratko vreme okupim veliki broj drugara i prijatelja. Bilo je to davno, ali se i sada sećam tog mog odrastanja kod bake, gde sam mogu reći formirao kao ličnost, i uspeo da izrastem u normalnu i pristojnu osobu. Sećam se da me je baka kao malog vodila po Bosanskim poljima koji su bila prepuna povrća, plantaža i drugih lekovitih bilja. Moja baka je imala plantažu kestena, a za mene radost je bila svakog puta kada smo odlozili u Pećigrad na kestenijadu. Mojoj baki je bila to jedina egzistencija da preživi, obrađivala je kesten. Bosanska krajna koja se proteže od Bihaća gde sam i živeo, pa sve do Cazina je najlepši deo Bosne. Nisam u Cazinu išao stalno, samo jednom me je vodila baka na auto-trku održavala se na obalama Une i sada kada se prisećam toga, emocije rade. U Bosnu nisam dolazio od 2010. godine, zbog škole i drugih obaveza, ali želja mi je da se vratim u Bosnu, i tu osnujem svoju porodicu, želja za tim je jača od trenutne situacije“.
Uvaženi Stefane, kako pratite medije u regionu, posebno u BIH i odakle vam ideja da se obratite našem portalu Cazin.net i iskažete interesovanje za intervju?
-“Ja pratim medije u region, a naročito u Bosni iHercegovini. Moram reći da sam veliku podršku imao od medija u BIH, toliku podršku nisam imao od medija u Srbiji čiji sam stanovnik. Duh i mentalitet naroda u Bosni se mnogo razlikuje od mentaliteta naroda u Srbiji, ne mislim ništa loše, taman posla, već mi je drago što sam osobine i karakter, i sve ono što me čini osobom povukao sa majkine strane. Ovakav intervju do sada nisam nigde radio, o kome se prisećam mog odrastanja i želim to da podelim javnosti. Izuzetno cenim i poštujem sve portale Unsko-sanskog kantona koji su o meni pisali dosta puta, ali intervju o mom životu sam želeo da realizujem kod vas, i drago mi je da ste prihvatili moj poziv i želeli da mi izađete u susret i omogućite medijskog prostora kako bih imao šta da iskažem. Pratim vaš portal, način na koji plasirate vesti, spadate među najuticajnim medijma u USK i to je bio jedini razlog. Dobiti medisjkog prostora u Srbiji je mnogo teže, do sada mi niko, nikada nije pomogao u tome, već sam se sam borio kao što se i borim celog mog života. Ali mislim da je bolje tako. Jer biti mladi inovator, to nije zanimanje i mediji ne smatraju da tu ima šta da se kaže i doda i zato je mnogo teže dobiti medisjkog prostora, dok u BIH je to mnogo drugačije, mnogo više sam imao prostora i na nacionalnim, regionalnim i lokalnim medijima, što ja vrlo cenim i poštujem“.
Koliko dugo pratite naš portal i kako iz Srbije ocjenjujete naš rad?
-“Svaki portal i mediji se razlikuje, ima svoju uređivačku politiku portala i to je u redu. Treba da se pokaže i druga strana što je po meni u redu. Ja vaš portal pratim već duže vreme i drago mi je da postoji takav portal i da obrađujete takve vesti koji su fantastične. Vaš portal se nalazi u Cazinu, ja sam samo jednom bio u tom gradu kao što sam vam rekao i oduševio sam se lepotom grada. Mnogo kulturnih spomenika, manifestacija koje ima u vašem gradu, ja nisam u prilici da posetim, pa pratim sa vašeg portala sve najvažnije vesti. Najlepši i najipresivniji grad je Ostrožac, koji privlači veliki broj turista i lepo je to što ljudi imaju da vide nešto je impresivno“.
Na početku razgovora smo ga pitali šta mu je bilo najteže do sada?
-“Pa najteže do sada je imati neku originalnu ideju. Trebate imati i kreativnosti, to je nešto što ne može da se nauči ili kupi, već se rodiš sa time ili ne. Osmisliti neku emisiju koja će biti interesantna mlađoj publici je vrlo teško, ja sam uspeo da privučem veliki broj mladih ljudi da gledaju moja gostovanja i da krenu putem nauke i inovacija, i to mi je najvažnije do sada u mojoj karijeri“.
Poštovani Stefane, za sve ove godine do sada koliko ste u medijima, šta vam je bio najveći izazov?
-“Biti u prilici da posetite veliki broj zemalja, da prisustvujete mnogim zvaničnim manifestacijama je velika privilegija i veliki izazov, obzirom da sam tada prilikom tih poseta imao svega 16-17 godina. Biti u prilici da uradite veliki broj emisija, kao što su gostovanja širom zemalja. Sve su to kompleksni projekti u okviru vašeg rada. Uz pomoć mentora i velikog broja ljudi uspeo sam da ostvarim neke veoma značajne rezultate, koji su za mene sasvim dovoljni“.
A odakle vam inspiracija?
-“Već dugo godina sam u komunikaciji sa velikim brojem ljudi i mladim ljudima koji se bave ovim poslom, pa odatle i crpim inspiracije“.
Sa kakvim stavom i emocijom, kao mladi inovator, čitalac i svjedok vremena, gledate na portal cazin.net?
-“Moji roditelji već dugo čitaju vaš portal. Danas ima puno portala koju pružaju različite vesti I svako ima svoju uređivačku politiku portala, a vaš portal je nešto posebno. Svaka čast!”.
Pročitali smo da ste želeli da postanete pisac. Kako to da do sada niste napisali nijednu knjigu?
-“Iskreno da vam kažem, to se i ja pitam. Ja mislim da sam bio baš lenj u određenim situacijama i određenom periodu. Mada, ima vremena još ja kažem da imam tek dvadeset dve godine i život je pred monom, tako da se ne opterećujem previše sa time. Nije isto kada se sećam sada odrastanja u Sarajevo i perioda srednje škole. Mnogo, mnogo se života zgužvalo i ljudi prošlo u među vremenu. Mnogo puta su mi prišli ljudi na ulici i rekli da su gostovali samnom u emisiji, a ja se iskreno u tim trenucima i nisam sećao, ali kasnije ih prepoznam“.
Mnogi su vas prozvali kao čeličnog kralja javnog života. Jel vam dosadan ovaj epitet koji vas prati?
-“Ne znam šta bih rekao”.…smeh
Šta ste u vašem životu izgubili zbog čega vam je teško?
-“Do sada nisam imao velike lomove i gubitke u mom životu. Mnogi ljudi se u svom životu sučeljavaju sa drastičnim gubicima, tu pre svega mislim na članove porodice. Ja sam životu zahvalan što nisam imao velike tragedije. Uživam u životu i vodim se samo parvo”.
Jeste li nekada plakali u četri zida, a da sutradan dođete nasmijani na posao?
-“Da naravno, jesam hiljadu puta do sada”.
Bili ste u komunikaciji sa puno ljudi iz javnog života,i da li ste od njih imali nekada neke informacije koje su vam pomogle u životu?
-“Pa bio sam u komunikaciji sa velikim brojem ljudi koji su na javnoj sceni. A to se tiče informacija nisam nikada tražio niti sam želeo bilo šta da znam što se ne tiče mog posla i karijere. Iskreno da vam kažem kada manje znam, manje me boli glava. Dovoljno mi je mojih problema i posla, tako da se ne opterećujem puno“.
Obzirom da ste želeli da postanete i novinar, šta mislite o novinarima danas?
-„To je prelep posao. Novinarstvo je profesija sa omčom oko vrata. Ja sam želeo kada sam bio mali i novinar da postanem, ali sam ipak otišao u vode nauke. Sada sam autor mnogih članak i dela koje obrađujem, tako da se u slobodno vreme bavim po malo i novinarstvom, čisto iz ljubavi prema toj profesiji“.
Uvaženi Stefane, kakvi ste privatno?
-“Nasmejan, uvek raspoložen i večito nasmejan lik i da ne zaboravim veliki optimista“.
Volite li da popijete?
-“Da, popijem neku čašicu ponekad, što da ne. Madainovatori nisu neki alkoholičari“.
Šta može da vas iznervira?
-“Uglavnom su to gluposti i to umem da ignorišem. Inače drugo ništa koliko ja znam“.
Stalno ste u Sarajevu, gde je po vašem mišljenju najbolji provod u gradu?
-“Bilo nekada u Sarajevu i još se pripoveda…Postoji puno restorana i klubova gde sam izlazio i sada kada dođem u Sarajevo, mada ne bih izdvojio ni jedan svi su mi dragi”.
Kakav je vaš stil života u jednoj reči?
-“Energičan!”.
Šta je po vama najvažnije u životu?
-“Biti i ostati zdrav i u fizičkom i u psihičkom smislu”.
Da li ste zadovolji pozicijom mladog inovatora i šta očekujete u budućnosti?
-“Da, naravno da sam zadovoljan. To je velika privilegija I čast biti na toj poziciji i raditi taj posao. Ja želim u životu da se bavim naukom i inovacijama tako da ću nastaviti da unapređujem svoje znanje. Mnogo puta su želeli da me sklone sa te pozicije, ali znanje se isplati i biti dobar u tom poslu”.
Da li imate poroke i koje?
-“Da i to veoma strašan i poguban za moj izgled! 1. slatkiši 2. slatkiši 3. slatkiši... A među njima glavne uloge imaju krem brule, čokoladni musevi i suflei i najrazličitiji voćni tartovi. Još ako se pridodaju i one sporedne „slatke“ uloge”...
Kojim sportom se bavite, a kojim biste voljeli?
-“U kontekstu relaksacije tela, održavanja kondicije i dobrog izgleda, idem na vežbe redovno. Inače najviše volim plivanje, koje je ujedno i moja jedina sportska ljubav. Pravim i skijaške izlete, ali po moru!”.
Da li vjerujete u ljubav na prvi pogled?
-“Sve zavisi ko je akter s druge strane. Vreme nepogrešivo, uvek pokaže da li je to stvarno bila ljubav ili trenutni trip ili hir”.
Kada smo se dogovarali za intervju, rekli ste da uvodite novi režim ishrane i da počinjete da vježbate. Zvučalo je kao najava velikih promjena.
-“Rekao bih da je reč o snazi volje kojom možeš pobediti sebe, svoju potrebu za hedonizmom i za opuštenim stilom života kakav sam vodio u periodu korone, kada sam studirao od kuće i, poput većine mladih ljudi, bavio se surfovanjem na internetu I provođenju slobodnog vremena sa porodicom”.
U kom periodu života ste se osjećali najmoćnije?
-“Što bolje poznajete svet, sve se manje osećate moćnim. Svesni ste koje granice vi pomerate, ali uviđate koliko je još mnogo prostora izvan njega”.
U koje klopke ste, tokom svih ovih godina, upali i koliko to, možda, zamjerate sebi?
-“Možda je najveća od svih, upravo, nauka, iz koje nema izlaska. Što se introspekcije tiče, nemojte da ja sebe razotkrivam, zato što sam, verovatno, strog prema sebi od svih stručnjaka i televizijskih analitičara, koji mogu nešto da mi zamere”.
Na početku ste pomenuli “glad”. Imate li utisak da smo se “prejeli” informacija?
-„Previše ih je, pa naš mozak ima mnogo više posla nego ranije. Nije mu lako, zato treba piti B12. Društvo se danas na okupu drži medijima i društvenim mrežama, a nekada davno je to bio trač. Pojedini antropolozi su procenili da je trač na okupu držao zajednicu od dvesta ljudi. Za toliko njih si mogao da ispratiš “ko, kome, šta”, a danas je ta zajednica mnogo šira, pa i mozak mora da procesuira znatno više informacija. Tako bih ja to komentarisao”.
I za kraj pitanje koji vam svi postavljaju. Šta bi ste poručili mladim ljudima?
-“Verujte u sebe i budite uporni”.
