Proteklu sedmicu u francuskim medijima obeležilo je izveštavanje o haosu.
U gradu Dijonu došlo je do strahovitog nasilja između mladića čečenskog i arapskog porekla. Policija je ušla u kvart Grésilles tek u ponedeljak uveče, četvrtog dana pravog uličnog rata. Dok su napolju odjekivale eksplozije, bukvalno leteli automobili kao u akcionim filmovima, goreli semafori, kante za smeće i parkirana vozila – stanovništvo je bilo primorano da se sakrije u stanove.
Localni dnevnik Le Bien Public izvestio je u ponedeljak da je sve počelo prethodne sedmice u baru u Dijonu gde je jednog mladog Čečena starog 16 godina isprebijala grupa mladića poreklom Arapa iz Magreba, a onda je on pozvao svog brata. Usledila je prava međunarodna mobilizacija Čečena. Njih oko 150 iz cele Francuske, ali i iz Belgije i Nemačke, stiglo je u petak uveče u u koloni automobila u Dijon, a za vikend su sproveli pravu osvetničku ekspediciju.
"Bio sam na ulici. Video sam ih kako dolaze u grupi. Jedan me je pitao da li sam Arapin. Rekao sam da jesam i oni su počeli da me tuku", ispričao je za BFM-TV stanovnik kvarta Grésilles pod pseudonimom Samir.
Ista televizija, izveštavajući iz časa u čas, intervjuisala je i predstavnika policijskog sindikata koji je potvrdio da snage reda nisu intervenisale jer nemaju dovoljno policajaca da bi se suočile sa više stotina mladića od kojih su neki naoružani automatskim oružjem.
Mediji su u utorak izveštavali o dolasku policijskih pojačanja na lice mesta i državnog sekretara iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe, izveštavali su i o dolasku u Dijon Marine Le Pen, liderke krajnje desnog Nacionalnog okupljanja (nekadašnji Nacionalni front).
BFM-televizija prenosila je uživo njenu konferenciju za novinare na kojoj je konstatovala da scene iz Dijona podsećaju na scene iz Libana i Bagdada. Prethodno – pred kamerama BFM-a njen je automobil bukvalno projurio kvartom Grésilles. Grupe mladića udarale su po vozilu u trenutku kada je bio primoran da se na kratko zaustavi.
Mir 'sklopljen' u džamiji
Izveštač pariskog levičarskog nedeljnika Marianne sa lica mesta objavio krajem sedmice verziju događaja po kojoj je sukob zapravo izbio prethodne nedelje kada su u baru u Dijonu arapski mladići prvo pretukli maloletnog Albanca i pretili mu, posle čega je ovaj u pomoć pozvao brata. Ubrzo zatim se pojavio i devetnaestogodišnji "Čečen atletske građe" koji je takođe isprebijan i prećeno mu je pištoljem.
Izveštač Marianne ekskluzivno je objavio vest da je mir "sklopljen" u Džamiji bratstva u predgrađu Quetigny. Reč je o sunitskoj džamiji, a upravo sunitski islam je zajednički i Arapima iz Magreba i Čečenima - prenosi nedeljnik.
Marianne ekskluzivno sa lica mesta izveštava da su se predstavnici sukobljenih grupa sastali u bašti džamije, da je arpaska grupa iz kvarta Grésilles priznala da je pogrešila i pružila je izvinjenje Čečenima koji su ga prihvatili.
"Posle uvodne molitve, u središtu stolova spojenih u obliku slova U, pod velikim šatorom, osvetljenim jakim reflektorom koji osvetljava takođe i obližnju zgradu, on (imam Mohamed Ateb, Tunižanin i profesor matematike po zanimanju) je precizirao: 'Ovde smo da bismo se objasnili, da bismo došli do pomirenja, kako bi olakšali stvari. Mi predstavljamo jednu zajednicu, mi smo svi braća'", izvestio je reporter nedeljnika Marianne.
Krajem nedelje, građani kvarta Grésilles uputili poziv za demonstracije i za ostavku lokalnog policijskog prefekta smatrajući da ih nije zaštitio. Dnevnik Voix du Nord prenosi da je prefekt zabranio demonstracije i upozorio građane:
"Ne izlažite se opasnosti učestvujući u ilegalnom okupljanju u koje mogu da se infiltriraju razbijači".
Svugdje je ključalo
Mnogi novinari su imali utisak da je utorak protekle sedmice bio dan haosa. Svugde je ključalo. "Razbijači", kako se nazivaju neidentifikovani ljudi obučeni u crno, uvukli su se u legalne protestne povorke medicinskog osoblja za koje su se u Parizu, Nantesu i Toulouseu završile nasiljem.
Le Figaro, dnevnik blizak desnom centru, izvestio je da su razbijači zapravo "žuti prsluci" i krajnja levica, dok neki drugi smatraju da je reč o anarhistima. Oni koji su tog dana pratili informativne kanale koji bez prekida emituju vesti na ekranima su mogli da vide kako scene iščupanih semafora i izgorelih automobila u Dijonu smenjuju scene iz Pariza. "Letele su saksije iskopane iz zemlje (u parku ispred zgrade Invalida), vozila su gađana kamenjem i prevrtana, čule su se psovke i uvrede", opisuje reporter dnevnika Le Figaro.
"Odvratno, nasilnici su nam ukrali naše demonstracije", ogorčeno je pred kamerama BFM-a izjavio Patrick Pelloux, predsednik Udruženja lekara hitne pomoći Francuske.
Kada je policija počela u Parizu da ispaljuje rakete sa suzavcem na demonstrante u belim mantilima (među koje su se umešali crno obučeni razbijači) jedna pedesetogodišnja medicinska sestra pridružila se "razbijačima" i počela je i ona da baca kamenje (ne dovodeći u realnu opasnost policiju), uzvikujući ljutito. Grupa policajaca u kacigama je opkolila i uhapsila vukući je po ulici za kosu. BFM-tv je scenu prenosila uživo.
Medicinska sestra se zove Farida, ima pedesetak godina, privedena je tog utorka i noć je provela u istražnom zatvoru. Njena kćerka je na Twitteru postavila poruku u kojoj kaže da je njenoj majci "pukao film", da je tri meseca radila po 15 sati bez prestanka. Sajt la-bas.org nekadašnje kultne emisije La-bas si j’y suis francuskog javnog radio servisa, koja posle odluke o ukidanju "živi" samostalno od pretplate slušalaca, preneo je intervju sa Faridom za koju svi kažu da je izuzetno požrtvovana medinska sestra. Šta se dogodilo?
"Nisam shvatila zašto bacaju suzavac na nas. Došli smo da tražimo naša prava, da kažemo upomoć, bolnica gori. Već dugo vam govorimo da nam je loše, da ne možemo da pružimo dostojnu medicinsku negu, da ne možemo da radimo ono što je naš posao. Vi ne čujete i bacate suzavac na nas. Neverovatno", rekla je Farida, dodajući ironično: "Mislila sam da je sa tim gotovo i da smo mi heroji Republike".
Faridi je zakazano suđenje u septembru, a ona je podnela tužbu protiv policije.
Brutalna hapšenja, opkoljavanja i suzavac
Pariski dnevnik Humanite, izarazito levo orijentisan doneo je na prvoj strani fotografiju hapšenja medicinske sestre Faride uz naslov "Pravo lice makronizma – brutalno hapšenje medicinske sestre izazvalo ogorčenje". U tematskom bloku posvećenom događaju govori se o kontrastu koji "upada u oči": "brutalna hapšenja, opkoljavanja i suzavac" prilikom demonstracija medicinskih radnika u Parizu i – četiri dana nasilja u Dijonu "bez policijske intervencije".
Pariski dnevnik Liberation izvestio je da je "pre mesec dana predsednik Macron obećao da će obustaviti dalje osiromašivanje bolnica" ali da do sada ništa konkretno nije najavljeno. Hiljade lekara, medicinskih sestara, bolničara, vozača ambulantnih kola – izašli su u utorak da protestuju u svim većim gradovima Francuske tražeći da se okonča politika po kojoj javnim zdravstvom i bolnicama upravljaju menadžeri smanjujući broj zaposlenih i preopterećujući slabo plaćeno preostalo osoblje. Liberation donosi naslov – poruku: "Mi ljude više ne zanimamo, brzo smo zaboravljeni".
Uz sve ovo, istog utorka, za koji se čini da je trajao mnogo više od 24 sata, pred specijalnom komisijom francuskog parlamenta, koja treba da istraži šta se zapravo dešavalo za vreme pandemije, svedočio je šef zdravstvenih vlasti dr. Jérôme Salomon. Javnost želi da sazna zašto je Francuska dočekala pandemiju skoro bez ikakvih strateških rezervi medicinskog materijala (maski, odeće, lekova).
Libération izveštava da je profesor Salomon 2018. godine dobio pismeno upozorenje da državi nedostaje materijal neophodan u slučaju epidemije. To pismo je potpisao direktor agencije koja upravlja strateškim rezervama. Profesor Salomon je izbegavao da odgovori direktno na pitanje poslanika zbog čega strateška zaliha nije popunjena uprkos upozorenju.
"To nas je mnogo iznenadilo – ponavljao je on neprestano kao mašina", izveštava Libération.
