Zubejda je bila supruga slavnog abasijskog halife Haruna er-Rešida. Harun er-Rešid neizmjerno je volio Zubejdu i ona je igrala važnu ulogu u njegovom životu, privatnom i javnom. Oženio ju je u cvijetu svoje mladosti, pet godina prije nego je postao halifa. Historičari, koji su se doticali biografije i života abasijskog halife Haruna er-Rešida, u prvi plan ističu njegovu ljubav prema Zubejdi, a neki su čak tvrdili da je njegova ljubav prema Zubejdi bila veća nego prema hilafetu koji je dobio a da ga nije tražio niti se borio za njega.
No, i pored neizmjerne ljubavi između Haruna er-Rešida i Zubejde, on je jedanput bio razveo i pustio Zubejdu.
Priča o njihovom razvodu braka je, uistinu, najčudnija priča te vrste.
Predanje kazuje da je Harun er-Rešid razveo svoju ženu Zubejdu na vrlo čudan način i u čudnim okolnostima. Naime, njih dvoje su se jedanput posvađali i ona mu je, vjerovatno da bi ga krtikovala zbog raskoši i luksuza, rekla: ”Ja mislim da ti nećeš ući u Džennet.” Naljutilo je to Haruna er-Rešida, pa joj je odgovorio: ”Allaha mi, znaj da si ti razvedena i puštena ako ja ne budem stanovnik Dženneta!”
Ubrzo se Harun er-Rešid pokajao zbog onoga što je rekao, jer ju je neizmjerno volio, a i Zubejda je mnogo tugovala zbog toga. Haruna je posebno mučilo pitanje da li je, nakon njegove zakletve i spomenutih riječi, Zubejda još uvijek njegova žena, ili se njegove riječi računaju kao razvod braka?
Zbog toga je okupio islamske učenjake i pravnike (fakihe) i izložio im problem sa svojom zakletvom u vezi razvoda braka, rekavši: ”Ja nipošto ne želim da se razvedem od moje Zubejde, ali kako da nađem garanciju da ću biti stanovnik Dženneta, pa da je zadržim u braku?” Okupljeni učenjaci nisu mogli dati zadovoljavajući odgovor, ali su mu predložili da pozove znamenitog egipatskog učenjaka Lejsa ibn S’ada, pa da i njemu iznese svoj problem. Harun er-Rešid poslušao je njihov savjet i pozvao je Lejsa ibn Sa’da, ali je ponovo pozvao i ostale učenjake da prisustvuju raspravi o razvodu braka.
Svi učenjaci su iznosili svoja mišljenja, samo je Lejs ibn Sa’d šutio. Čudio se tome Harun er-Rešid, pa ga je zamolio da i on kaže svoje mišljenje i svoj stav po tom pitanju, jer ga je zbog toga i zvao. Lejs ibn Sa’d zatražio je da mu donesu Kur’an, a kada su mu donijeli Kur’an, on ga je dao halifi Harunu er-Rešidu, rekavši mu: ”Vođo pravovjernih, listaj Kur’an!” Harun er-Rešid je listao stranicu po stranicu Kur’ana dok nije došao do sure Er-Rahman. Tada mu je Lejs ibn Sa’d rekao: ”Uči tu suru!” Harun er-Rešid je učio suru Er-Rahman dok nije došao do 46 ajeta: ”A za onoga koji se stajanja pred Gospodarom svojim bojao bit će dva džennetska perivoja.”
”Stani”, – rekao mu je Lejs ibn Sa’d -, a zatim je upitao: ”Vođo pravovjernih, bojiš li se, uistinu, stajanja pred Allahom?” Harun er-Rešid odgovorio je: ”Tako mi Allaha, bojim se stajanja pred Allahom na Sudnjem danu”, ponovivši to nekoliko puta. Na to mu je Lejs ibn Sa’d rekao: ”Sve dok se budeš bojao stajanja pred Allahom, a ti si se zakleo da se bojiš tog stajanja, ti si među onima na koje se odnosi radosna vijest da će kao nagradu dobiti dva, a ne samo jedan Džennet. Na osnovu toga, može se kazati da su tvoje riječi kojima si pustio svoju ženu ništavne i da se razvod braka nije dogodio.”
Odgovor ovog islamskog učenjaka silno je obradovao Haruna er-Rešida, pa je sav sretan, rekao: ”Hvala ti šejh! Allah te nagradio svakim dobrom!” Zatim je naredio da mu se donesu bogati darovi i pokloni koje mu je pripremio. Lejsov odgovor slušala je i Zubejda iza zavjese u svojoj sobi, pa se i ona obradovala takvom odgovori kao i Harun er-Rešid i više od njega, i nagradila je šejha duplo većim i vrijednijim poklonima.
