“Uz ove rizike koji nas očekuju i koje moramo da prihvatimo teško je verovati da se može ugasiti ova epidemija tako brzo”, istaknuće juče epidemiolog Predrag Kon govoreći o rizicima koje sa sobom donosi prvi septembar. Pre svega, govori o činjenici da će se đaci vratiti u školske klupe i da studenti posle letnje pauze nastavljaju s ispitima, odnosno životom u studentskim domovima, što po pravilu znači - proslave i žurke bez mnogo brige o virusu.
Proslave i splavovi
Istovremeno, septembar je mesec i kada završavaju letnji godišnji odmori, a zaposleni se vraćaju na svoja radna mesta čak i u uslovima pandemije. Naime, u poslednja dva meseca, bez obzira na povećan broj obolelih, mnogi koji su u prvom cugu radili od kuće odlazili su na svoja radna mesta jer nije bilo nikakvih ograničenja kretanja, kao u vreme policijskog časa.
U ovom trenutku, u Srbiji se beleži pad broja novozaraženih, pritisak na bolnice je znatno oslabio u odnosu na jul, ali nema nikakvih naznaka da bismo mogli dostići nula zaraženih, o čemu su nam epidemiolozi govorili početkom marta, kada je sve i počelo u Srbiji. Naprotiv, član Kriznog štaba doktor Kon će juče kazati da je to “teško dostižno”.
Govoreći o vremenu koje dolazi, a koje najviše zabrinjava roditelje jer još uvek ne znaju kako će njihova deca i da li odlaziti u škole, a pre svega hoće li tamo biti bezbedni, doktor će dodati “da je Beograd potencijalno žarište jer je mogućnost brzog širenja vrlo velika”. Naprosto, prestonica Srbije je grad s blizu dva miliona stanovnika, dok je sledeći po veličini Novi Sad s oko 300.000 duša.
- Studenti stižu u Beograd, kreću ispitni rokovi i to je ponovo rizik. Mi pripremamo gde će biti eventualno izolovani pozitivni, gde će čekati rezultate, a spremaju se i posebna mesta gde će biti lečeni lakši slučajevi, saopštava Kon, podsećajući na to da je prethodni porast broja novoobolelih počeo upravo od studenata.
- Ne u domovima, nego na raznim proslavama. Svaki drugi koji je dobio oboljenje je davao izjavu o nekom druženju masovnijem i nije odmah reagovao tako da se to proširilo. I sad se dešavaju stvari koje ne bi trebalo, imate okupljanja po splavovima. Okupljanja su i na Kalemegdanu, završi se sve u 23 sata i onda ta neka grupa ide dalje da nađe način kako da se druži. Kontrola nam je neophodna, jedna noga celokupnog oslonca je s jedne strane izolacija, lečenje, samoizolacija. Treći stub je kontrola svega toga, reći će lekar, koji već danima apeluje na gradske oce Beograda da kontrolišu ponašanje stanovništva, našta mu je (a i svim Beograđanima) odgovoreno da kontrole niti kažnjavanja neće biti.
Naime, iz Gradskog sekretarijata za javni prevoz je saopšteno da se većina građana pridržava obaveze nošenja maski te da je to dovoljno.
Svake godine u Beogradu se upiše oko 15.000 novih studenata, a ukupno ih je nešto više od 100.000 i oni su u nekoliko navrata protestovali tražeći prisustvo predavanjima
Sapienti sat, iliti mudrome dosta da zaključi da li u ovoj pandemiji prevagu ima politika ili medicina i saveti lekara. Članovi Kriznog štaba su inače već dva meseca pod rafalnom paljbom javnosti koja pita o stvarnom broju zaraženih i preminulih od korone. Takođe, upitno je ko zaista donosi odluke i čija je poslednja u Kriznom štabu kad se zna da je broj zaraženih eksplodirao posle izbora, a novinari došli do izveštaja koji svedoče da su zvanične brojke smanjene bar deset puta u odnosu na stvarno stanje.
Šta je istina?
Ovih dana o tome piše i britanski Ekonomist konstatujući da “ako je uopšte bila istina da su čvrste mere na početku delovale, ta prednost se izgubila brzim ponovnim otvaranjem”.
“Ili su možda početni brojevi bili pogrešni, zahvaljujući lošem merenju ili prikrivanju; možda slika nikad nije bila tako dobra kao što se činilo”, piše The Economist analizirajući stanje u Srbiji i logično zaključujući da je “nizak broj registrovanih infekcija u prvim mesecima epidemije rezultat manjeg testiranja”.
Podsetimo na to da bi danas trebalo da bude doneta i objavljena konačna odluka o novoj školskoj godini i pravilima za pohađanje nastave u vreme pandemije.
