Novopazarski imam u penziji i poznati dobrotvor Adem ef. Demirović ovaj Kurban bajram dočekao je u rodnom gradu u krugu porodice i to nakon dužeg vremenskog perioda, zbog putovanja na hadž poslednjih nekoliko godina. Ovaj humanitarac trebao je danas biti u Meki kao i godinama unazad, u toj nameri, kao i san i životno putovanje više od dva miliona muslimana širom sveta ove godine odložila je pandemija koronavirusa.
“Uz Allahovu dž.š. pomoć prvi put sam na hadž otišao 2005. godine. Uz dozvolu i milost Gospodara, na čemu sam neizmerno zahvalan, hadž sam obavljao u kontinuitetu od tada pa sve do 2019. godine, jedino sam bio sprečen da putujem 2012. godine. Za putovanje na hadž ove godine sam bio upisan dosta ranije, već sam video sebe kao putnika na hadž, ali eto šta se desilo. Zbog toga sam mnogo tužan, znam da ne smem tako da reagujem ali emocijama i onome što čovek oseća prema Kjabi, što ove godine nisam u njenoj blizini, time ne mogu da upravljam”, rekao je za Anadolu Agency (AA) Demirović.
Adem ef. Demirović će ovogodišnji Kurban bajram prvi put, nakon sedam godina odsustva, provesti sa svojom porodicom.
“Verujte mi mnogo mi je žao što ovaj Bajram dočekujem kući. Na hadžu, na tom posebnom mestu čovek zaboravi na kuću i porodicu. Tamo svaki put zaboravim i na datum“, priča kroz suze Adem ef. Demirović i dodaje da mu teško padaju slike i snimci ovogodišnjeg hadža koje gleda na društvenim mrežama, a koji obavlja oko 1.000 hodočasnika.
Efendija Demirović na koronavirus koji ga je odvojio od Harema Kjabe i Poslanikove s.a.v.s. džamije u Medini, a sa kojim se uspešno izborio i zbog kojeg je bio hospitalizovan, gleda kao na iskušenje, rezultat ljudskog lutanja ali i poziv i podsticaj da se svaki čovek vrati Allahu dž.š.
“Ovo sa čime se suočavamo nije slučajno. Molim Allaha dž.š. da mi oprosti ako nešto pogrešim. Ono što nam se događa je zasluga nas, Allahovih dž.š. robova. Mnogo smo se udaljili od našeg Stvoritelja, nestao je iskreni namaz, iskreni post, iskreno dobro delo i iskren odnos među ljudima i braćom muslimanima. Allah nam je dao ovo iskušenje da bi smo se vratili Njemu i shvatili koliko moramo biti zahvalni Gospodaru na svemu. Neko nas počasti cigaretom koja nam šteti a mi mu zahvaljujemo, zahvaljujemo mu na tom otrovu. Danima i godinama da nabrajamo sve blagodati koje nam je podario Allah, ne bismo uspeli da nabrojimo, ali zato nemamo vremena da pet puta u toku dana zahvalimo Allahu klanjajući namaz. Neko nam pozajmi novac a mi oduševljeni tim gestom zahvalni smo mu do kraja života, nikada taj gest da zaboravimo. Takve stvari čovek neće zaboraviti, ali zaboravi na svog Stvoritelja, na Allaha koji nam je dao život i nafaku. Zaboravimo da zahvalimo Allahu za vazduh koji udišemo, i to sve dok nas ne snađe bolest kao ova današnja, kada se gušimo i borimo za vazduh a osetio sam to na svojoj koži. Tek tada vidiš vrednost kiseonika, e to je blagodat našeg Gospodara a mi zaboravni i nezahvalni”, priča za AA Adem Demirović.
Sadašnje i generacije koje dolaze efendija Demirović upozorava na prolaznost i to da će ih dunjaluk zavarati, pa će, kaže on, prodati večnost zbog par godina dunjalučkog uživanja.
“Allah me je iskušao, često sam bio u bolnicama. Razmišljao sam tada o životu i dunjaluku. Slušao sam često priče da je neko preselio u osamdesetoj godini a da je uživao tokom celog života, putovao, trošio novac... Razmišljao sam o prolaznosti i tome kako za malo godina ovodunjalučkog uživanja dajemo Ahiret, da taj neko ko je imao 80 godina i preselio je, pola života prespava, skoro tri decenije traje njegovo školovanje što znači da on uživa svega deset godina. Verniku se ne isplati tako nešto, vernik mora napraviti popis i porazgovarati sam sa sobom o tome šta ostavlja i šta je spremio za onaj večni svet i da li deset godina uživanja na dunjaluku je vredno ahiretskih lepota”, kazao je Demirović.
Na kraju razgovora za AA naš sagovornik, Adem ef. Demirović, uputio je dovu Allahu dž.š. da vrata Harema Kjabe i Poslanikove džamije budu uvek otvorena za sve vernike, te da naredne godine hadž obavi najveći broj vernika do sada.
