U vrijeme kada većina ljudi iz straha ili manjka mogućnosti da im pruži prihvatljivije uslove za život, okreću i ignorišu probleme migranata, on samoincijativno dolazi u Tuzlu, kako bi im pomogao na svoj način.
Oni nemaju izbora, a nerijetko im vrata budu zatvorena pri pokušajima da se negdje okupaju, a frizerski saloni kojima su se obraćali ne žele da im pruže bilo kakve usluge, koje bi oni, kao i svi drugi ljudi – uredno platili.
Mirsad Busuladžić, frizer saona Revolution DC iz Brčkog, nakon čitanja članka o migrantima, okuplja tim ljudi s ciljem da im pomognu svojim vještinama, koje su u vrijeme kada se okreću glave pri samoj pomisli na iste – vrijednija od bilo kakve finansijske pomoći, koja bi im mogla obezbjediti minimalne životne uslove, koje za sada vide samo u snovima, prenosi Fokus.
– Narodu treba pomoć! Ja sam negdje pročitao članak o situaciji sa migrantima, nakon čega smo se timski odlučili da dođemo u Tuzlu i pružimo nešto tim ljudima i uljepšamo im dan, ako ništa drugo, kaže Mirsad za Radio Kameleon, koji bi želio svojim postupkom pokrenuti što više ljudi, koji bi im poklonili malo vremena, koje se ne odnosi na finansijsku pomoć već na bilo kakvu, koju su u mogućnosti da im pruže.
On, Bosnu i Hercegovinu, smatra „našom kućom“, a pod tim misli, kada ljudi već prolaze našom kućom, trebali bismo im barem na neki način učiniti taj boravak ugodnijim i boljim.
– Svaka čast 3-4 volentera, koji su u Tuzli svaki dan s njima i pružaju im pomoć. Volio bih da vidim da se još više ljudi uključilo i da im pokloni malo vremena. Pri tom, ne mislim na neku finansijsku pomoć, iako koliko ko i na koji način može doprinijeti, njima u ovim trenucima jako znači, kaže Mirsad, pitajući se gdje su ostali ljudi pored par volontera, gdje je država i gdje su ustanove koje bi im mogle adekvatno pomoći – a niko ne pomaže.
Činjenice da niko ne mari za migrante, što nerijetko čuje i na ulicama, izazivaju tugu i žalost u njemu, posebno jer smo nekada, kako kaže, mi bili taj narod, koji je trebao nečiju pomoć, kada nas niko nije želio ni htio, pa se pita da li smo kao kolektiv zaboravili kako se boriti za opstanak. U istoj situaciji se nalaze i migranti u BiH, kojima niko ne pruža pomoć, ali uspjeva pronaći vremena da i u najhumanijim gestima vidi nešto loše.
– Bilo je negativnih komentara, nakon objave članka o šišanju migranata, gdje su pojedinci pisali da želimo reklamu, zbog čega imam potrebu da kažem da nismo željeli nikakvu reklamu. Mi nismo došli tu s ciljem da se promovišemo, niti smo imali ikakvu zaradu. Naš dolazak je bio čisto humanitarnog karaktera i mi ćemo se ponovo vratiti da to nastavimo, ponosno ističe Mirsad, koji će, nadamo se, biti okidač za sve ljude, da pokažu tek onaj mali dio ljudskosti, koji je dovoljan u ovakvim sitacijama kada si osuđen na život bez ikakvih uslova i mogućnosti.
