Sud u Hagu, koji istražuje genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, naveo je u saopštenju 11. septembra da je nezavisna i nepristrasna institucija sa podrškom 123 zemlje.
Svetski mediji pišu kako Boltonov govor predstavlja napad Trampove administracije na globalni poredak zasnovan na pravilima i njegovog pravnog zastupnika, Međunarodni krivični sud.
Boltonov povratak na pređašnje stanje
Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Amerike Donalda Trampa (Donald Trump) otkrio je detalje spoljne politike njegovog šefa "Prvo Amerika", omalovažavajući međunarodnu organizaciju koju klevetaju konzervativci, potvrdivši također pro-izraelsko skretanje najavljujući zatvaranje kancelarije za oslobađanje Palestine u Vašingtonu, piše Njujork Tajms (New York Times).
"Danas, uoči 11. septembra, želim da dostavim jasnu i nedvosmislenu poruku u ime predsednika," rekao je Bolton u ponedeljak. "Sjedinjene Države će koristiti bilo koja sredstva neophodna da zaštite svoje građane i naše saveznike od nepravednog gonjenja ovog nelegitimnog suda".
NYT objašnjava da je Bolton u ponedeljak rekao da su njegove primedbe bile podstaknute indikacijama da sud želi istražiti ponašanje američkih trupa u Avganistanu.
"Sa Boltonom na vlasti, Bela kuća se vratila na jezik iz 2002. i 2003. godine... S obzirom na predistoriju Boltona, advokati i aktivisti za ljudska prava rekli su da nisu iznenađeni da će se Trampova administracija vratiti neprijateljskom stavu. Međutim, neki su rekli da su uznemireni zbog njegovih pretnji sudijama u sudu.“
Neprihvatljivo lice američke izuzetnosti
Britanski Gardijan (The Guardian) piše da je naslov Boltonovog govora u Vašingtonu - "Zaštita američkog konstitucionalizma i suvereniteta od međunarodnih pretnji" – zvučao bezvredno, a pomalo i pompezno.
"Međutim, tekst govora predstavlja razarajući i nekontrolisan napad Trampove administracije na globalni poredak zasnovan na pravilima i njegovog pravnog zastupnika, na međunarodni krivični sud. Otvoreno rečeno, to je sveobuhvatan pokušaj Donalda Trampa da najistaknutiji krivični tribunal na svetu, Međunarodni krivični sud prestane sa radom, a samim tim i sam koncept međunarodne pravde. Bolton je čovek koji maše nožem. I postoji velika mogućnost da će uspeti,“ stoji u tekstu.
Gardijan smatra i da je Trampov treći izbor za savetnika za nacionalnu bezbednost prikladan glasnik ove poruke.
"Ipak, deo Boltonove ponude je bio da predloži da američke sankcije i druge kaznene mere protiv suda i njegovog osoblja mogu pomoći američkim saveznicima ako se i oni nađu na optuženičkoj klupi. To se može odnositi na Izrael, s obzirom na trenutnu preliminarnu istragu MKS-a u Palestini...
Kolaps suda bi dobrodošao i u Rusiji, gde režim ruskog predsednika Vladimira Putina (Vladimir Putin) deli Trampovu neprijateljstvo prema obavezujućim transnacionalnim pravnim pravilima i standardima i njegovom apetitu za nekažnjivost. Rusija se trenutno suočava sa preliminarnim istraživanjem MKS-a u Ukrajini.
Isto tako, Kina, koja bezobzirno gazi po međunarodnom pravu u Južno-kineskom moru i na Tajvanu, verovatno neće biti žao što će videti da sud prestaje sa radom. Međutim, američki potez sluti još jedan sukob sa Evropom, gdje je MKS visoko cenjen.“
Gardijan zbog toga ističe da Tramp kaže da se bori za suverenitet SAD-a, ali, to za ostatak sveta, izgleda kao neprihvatljivo lice američke izuzetnosti.
Odraz dugotrajnog neprijateljstva
Vašington Post (The Washington Post) piše da je izjavom o zabrani ulaska sudija MKS-a u SAD Bolton zapravo rekao da ovi zvaničnici, uključujući i ugledne pravnike i aktiviste, mogu dobiti isti tretman kao i određeni oligarsi povezani s Kremljem ili finansijeri ekstremističkih skupina.
Bolton je otvoreno pozvao na kolaps MKS-a, na sličan način kako to rade desničarski populisti kako bi uništili Evropsku unije, piše Post. Kao i oni, Bolton je eksplicitno napao "dogmu globalnog vladanja" u bloku i pozdravio odluku Britanije da ga napusti.
Oštra retorika odražava Boltonovo dugotrajno neprijateljstvo prema MKS-u, instituciji protiv koje je lobirao dok je služio u administraciji Džordža V. Buša (George W. Bush). Bolton i neki republikanski saveznici vide moć organizacije kao nezakonitu povredu nacionalnog suvereniteta i navodno kršenje američkih ustavnih prava.
Istina, sud ima male nadležnosti nad Sjedinjenim Državama koje, kao i druge velike sile, uključujući Indiju i Kinu, nikada nisu ratifikovale konvenciju koja je uspostavila sud.
"Tadašnji predsednik Bil Klinton (Bill Clinton) potpisao je konvenciju 2000. godine," objasnio je Emili Tamkin (Emily Tamkin) iz Bazfida, ali je nikada nije predao Kongresu na ratifikaciju, a Buš je ovlastio Sjedinjene Države da je "ne potpišu" u maju 2002. godine", što je odluka koju je Bolton glasno podržao.
Zašto Bolton napada MKS?
BBC kao prvi razlog za Boltonovu izjavu navodi prošlogodišnji zahtev tužioca MKS-a Fatou Bensouda za potpunom istragom o navodnim ratnim zločinima u Avganistanu, koji bi kao počinioce uključivao sve američke vojne i obaveštajne službenike.
"U izveštaju MKS-a iz 2016. godine rečeno je da postoji osnovana sumnja da se veruje da je američka vojska počinila mučenje na tajnim pritvorskim mestima u Avganistanu kojom upravlja CIA, kao i da su afganistanska vlada i talibani počinili ratne zločine,“ podseća BBC i dodaje:
"Druga oblast o kojoj je govorio Bolton je bio palestinski potez da dovede Izrael pred MKS zbog optužbi za kršenje ljudskih prava u Gazi i okupiranoj Zapadnoj obali - potez koji je Izrael odbacio kao politizovan.“
U istom tekstu reporterka BBC-a iz Bele kuće Tara Mekelvi (Tara McKelvey) navodi da je Bolton kao diplomata bio poznat kao ratoboran, odnosno da je jednom rekao da kada bi zgrada Ujedinjenih nacija u Njujorku "izgubila 10 spratova, ne bi bilo mnogo razlike".
"Kao savetnik za nacionalnu bezbednost, ponekad je bio agresivniji od predsednika - i bio je obuzdan. Međutim, u ponedeljak je Bolton napravio svoj prvi glavni potez kao savetnik za nacionalnu bezbednost i pokazao da je sinhronizovan sa predsednikom. Preteći sankcijama sudijama MKS-a, on pomaže u jačanju predsedničke politike "Prvo Amerika".“
