- Imam solidnu penziju, ali volim raditi s drvetom. Nekad uradim po dva do tri štila dnevno, sve zavisi od drveta koje imam na raspolaganju. Zavisi i od toga koliko je drvo tvrdo ili meko, tako da se neki komad lakše obrađuje, a neki mnogo teže. Sve radim ručno. Nikuda ne žurim. Kada iznesem na pijacu da prodam nešto od ovoga, nikad nisam siguran hoću li više dati za tezgu od onoga što ću, eventualno, zaraditi. Štilo za lopatu i kramp prodajem po tri do četiri marke, kosišta su nešto skuplja i koštaju 10 KM - kaže Ristić, ističući i to da na pijaci obično vidi nekoga poznatog, prozbori pokoju riječ i tako mu brže prođe dan.
Što se tiče priče o motici, Svetozar kaže da je nekad važilo da nema hljeba bez motike, ali da se u međuvremenu sve preokrenulo naopačke te da sada većina ljudi, pogotovo oni mlađi, kaže da nema hljeba s motikom, prenosi Dnevni avaz.
- Ovi kažu da hljeb donose mašine, ali nema ni mašina, nema industrije kao što smo nekad imali. Teško će ovi mladi ljudi opstati bez posla. Nije ni čudo što mnogi odlaze trbuhom za kruhom - konstatira Ristić.
