Niko nikada od onih 8372 ubijena čovjeka neće reći svojim unučadima ili bilo kome, ljubi vas djed, ali to očigledno vlastima u Srbiji i Ratku Mladiću i nije bitno.
"Ljubi vas deda Ratko. Ovaj Marić neka dođe da me obiđe, neka on intervjuiše Vojislava Šešelja, a i Voja neka dođe", rekao je jutros ratni zločinac Ratko Mladić. Javio se monstrum u etar, uživo u emisiju "Dobro jutro Srbijo" na Happy televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
Glas iz '95
Jer i to je, kako reklama veli, Srbija. Isti onaj zločinac koji je kreirao srebrenički genocid, koji je pod svojom komandom imao sve od granatiranja Sarajeva, do paljenja, protjerivanja, etničkog čišćenja, ubijanja, silovanja... kao utvara svojim glasom se javio, malo našalio, proćaskao, dao par savjeta i odjezdio nazad u mir ćelije. Pa ipak, slobodniji je od hiljada ljudi. Od desetina hiljada ljudi. Za početak, živ je i pravično mu se sudi.
To ne može reći niti jedno muško čeljade u Srebrenici '95. Koga je pogled Mladićev susreo, koga je glas njegov dokačio, kome je ona čokoladica ponuđena, odavno je mrtav i njegovo mezarje samo može svejdočiti o jednom, o GENOCIDU.
Ali, nije to tako čudno. Nije u državi Srbiji baš nešto pretjerano nebulozno, što u jutarnjem program jedne nacionalne televizije gostuje ratni zločinac Vojislav Šešelj, koji faktički kampuje tamo, niti je čudno što Ratko Mladić u telefonskom pozivu izigrava Djeda Mraza, šaleći se u studiju na račun debljine svog kolege zločinca Šešelja. Kako bolesno!
Genocid nije stav!
A, čudno nije zato što Srbija, njeno rukovodstvo ne priznaje genocid. Jasno, glasno i eksplicitno. Evo, prije neki dan u intervjuu Deutsche Welle-u, Ana Brnabić, premijerka Srbije, na pitanje novinara, da li smatra da je u Srebrenici počinjen genocid, veli, kako je to strašan, strašn zločin, ali nije genocid. I na konstataciju, kako je to prekrajanje isptorije, ali i sudske odluke, ona ostaje pri tome da je to njen stav.
I sva je nevolja, sa tim «stavom». Zato je i donesena sudska odluka, zato postoje instance i definicije, da kosti onih 8372 ubijena ne plivaju u baruštini revizionizma. Nije genocid pitanje stava, mišljenja, želje i slično. Genocid je sudski donesena odluka, na osnovu FAKATA na terenu. Pa nema šta makar i jedna premijerka da se bavi stavovima u ovako eksplicitnom slučaju.
Dobro, ova formalna logika pila bi vodu da nije riječo o imaginarijumu Srbija, gdje je istina relativna, gdje se gubi i nestaje u površnoj efemernosti Vučića i njegovih medijskih i političkih kerbera. Jer, ne zaboravite, Mladić, Šeśelj i ostala bratija, u Srbiji su slavljeni kao heroji. Pa baš zato jedan Milomir Marić na svojoj posimularenoj televiziji može gostiti iste. To mu diže rejting, to ga uzdiže u medijske visine i daje mu za pravo da ide dalje i dalje.
Državne pare za promociju ratnih zločinaca
Ni ovo audio-gostovanje Ratka Mladića neće promijeniti stvar. Ne, niti kazna REM-a, ako je bude neće promijeniti stvar. Jer, nemojte smetnuti, tv Happy je od strane vlade Srbije nagrađena sa 2 miliona dinara iz budžeta. Za šta? Za trud koji će uložiti da više ne prikazuju rijalitije koje prikazuju. Da dobro ste pročitali. Napravili su skaredne rijalitije, pa su aplicirali na konkurs da će se boriti protiv istih i gle čuda-dobili su novce. A novci se troše kako vidimo, a i čujemo na promociju ratnih zločinaca.
Pa onda kada gledamo u tom svjetlu blamažu Ane Brnabić, koju je na više načina uspjela napaviti dajući intervju njemačkom novinaru Timu Sebastijanu, možemo reći, ova žena samo radi svoj posao u zemlji u kojoj se sistematski negira genocid, a ratni zločinci su doslovno heroji. Ništa Brnabićka nije uradila više niti manje od klike koju reprezentuje. Ništa.
„Ne mislim da je bio genocid. Mislim da je… znate, mislim da je bio užasan, užasan zločin, ali genocid je u suštini kada… genocid je kada pobijete celu populaciju, žene, decu, a to ovde nije bio slučaj“, izlazi iz usta Ane Brnabić. Jer njoj i režimu koji prestavlja sistematsko višednevno strijeljanje ljudi, ili «paketa», kako ih monstruozno naziva egzekutor Ljubiša Beara, nije dovoljno. To je za Anu samo užasan, užasan zločin. To je za nju i sistem koji reprezentuje nešto popu izmišljenog Majka Majersa koji izađe iz umobolnice i ubije desetak ljudi u filmskom američkom gradiću.
To je tek tamo neka nezgodacija. Okliznuli se «paketi» pa se samoubili. I tako 8372 puta????
I eto to je ta «Dobro-jutro-Srbija», kojoj je vrhunski novinar Tim Sebastijan, tek bahat čovjek, jer pita premijerku za slobode novinarske, pita je o prirodi genocida i prizanju istog. Žalosno je onda čuti Vučićeve medijske kerbere, koji su telalili o «zlom novinaru», koji su «branili» premijerku, kao da posao premijerke nije da bude pod baražnom paljbom nezgodnih novinarskih pitanja.
Dobro u Srbiji to i nije posao premijerke. Njeno je zaista ikebanisanje i negiranje genocida uz ispraznu frazeologiju koja nema veze sa realnošću.
I onda, na koncu dođe ovo jutro u kome je baš Ratko Mladić razriješio sve dileme oko toga kako se gleda na genocid, na ratne zločine i na njihovu precepciju u srbijanskoj javnosti.
Javio se nesamijan!
«Ljubi vas deda Ratko...A Voji reci neka dođe da igramo šah. Zadnji put sam ga tuk'o 7:1»
Bilo bi dobro da premijerka Srbije Ana Brnabić ode na mezarje u Potočarima i pojasni onim nišanima zašto nad njima nije izvršen genocid. A kad je tamo, mogla bi im reći da je egekutor njihov TV zvijezda u Srbiji i da igra šaha sa drugim ratnim zločincem. Uživo. Niko nikada od onih 8372 ubijena čovjeka neće reći svojim unučadima ili bilo kome, ljubi vas djed, ali to očigledno vlastima u Srbiji i Ratku Mladiću i nije bitno.
