Da mi je biti abadžija da skrojim Bosnu za sve,
a ne alčak koji gleda samo na sebe.
Naš vatan je pun raznih aždaja
iz njih vatra riga ko iz mitskog zmaja.
S tobom se bakću na sve strane,
baškalče da ništa od tebe ne ostane.
Barabe te sjatile sa svih tvojih strana,
sipaju sol na hiljade rana.
Berićetno tlo od uvijek si bila
dok bilmezima nisu narasla krila.
Bihuzure mir po kakvom te znaju
ašikluče o tebi kao na sajmu.
Neka ćeife dok nijemo seirimo
da serbez vidimo s kime se to borimo.
Nek ruše basamake po kojima hode
dočekaće i Bosna toprak slobode.
Čudni su zemani danas došli
mnogi adeti kao da su prošli,
pa tako deveramo u vremenu smutnje
i ziratimo naše oranice puste.
Puste su nam avlije i bašte cvijeća,
gdje li nam se sakrila obećana sreća?
O haramijo što si to dozvolio,
pa si Bosnu u sindžire zarobio
da nam Bog podari kuvet
na salamet da povedemo umet.
Neka se prisjete svi muhtari
da su Bogu šehadet dali.
Neka ovaj eglen bude od fajde
i ovaj haber neka je od hajra,
neka nam karar bude kalauz
zatvaram tefter i molim aplauz.
Denis Beganović