“Hoće li dobri krajišnici od najvećih vukova, koji su strah i trepet svim neprijateljima, postati ovce koje šiša svako ko se dočepa bilo kakvih makaza?
Već duže vrijeme pratim aktivnosti nakve ljudine koja je postala poznata pod firmom “Huda kompani”, koja se bavi prodajom voća i povrća. U početku sam mislio da se ono “huda” u naslovu, čita sa produženim u i da ispadne po krajiškom “jadna”, jer se kod nas za nekog kaže, hud, ili hudnjak, kad se hoće reći da je jadan.
Kad vidi belaja, nije jadna ta firma i njezin osnivač, koji se dočepao makaza u vidu prenosa nakvih svojih humanitarnih akcija i šiša li šiša, čak zapošljava i nove brice, a širi i ponudu svojih “usluga”.
Išlo je to ovako u početku. Neka dobra duša iz inostranstva pošalje Hudi pedeset eura, da uruči paket pomoći nekoj porodici u nevolji. Huda uzima sebi 20 eura za uslugu i tim nesretnicima vozi za ostatak para svog voća koje bi vjerovatno bacio u smeće. Tako se dešavalo da porodice dobiju desetak i više tih paketa “pomoći”, a nemaju ni frižidera u kući. Šta će takvoj porodici 100 kila banana, a djeca hodaju gola i bosa, nemaju za kifle?
Narod je hudi mislio da paket pomoći sadrži rižu, makarone, ulje, brašno i druge osnovne namirnice, a huda se riješavao svog viška i snimao kad nekom od te dječice dadne deset maraka... Uzimao je dnevno stotine i hiljade eura, a naveče bi ga, prema tvrdnjama svjedoka mogli vidjeti u restoranima sa živom muzikom... Iza toga hudi narod poče Hudi slati i za Jasine da se uče uz ramazan, iftare, za vitre, zekat…
Poslao sam mu jedan dan upit koliko da mu pošaljem za dva iftara, a on hladno traži 100 maraka!
U Cazinu i šire ima mnogo restorana koje imaju dostavu i najbolji iftar kod njih će koštati 15 maraka, a ima ih i upola jeftinije.
Zašto onda na stotine i hiljade ljudi šalje ovom prevarantu pare da od tih restorana naruči iftare za njihove familije i prijatelje?
Zašto ne naručuju direktno kod restorana i firmi koje se bave s tim, pitanje je u skladu s dilemom na početku o ovcama i šišanju?
Zašto šute nadležne službe, policija, tužilaštvo, jer se radi o očitom pranju novca i varanju naroda?
Ganjaju mene kao freelancera, kad napravim članak za neke strane novine i pošteno zaradim 50 eura da platim porez, a Huda se javno hvali da je bilo u jednom danu naručenih 300 iftara i zna se da nikom nije platio centa. Javno prevario tristo naivnih poštenih ljudi i naplatio im višestruko?
Kap mi je prelila čašu kad je zloupotrijebio neki turski internat i snimio live učenje Jasina, koje su oni učili u zahvalnost za donirano voće, a on od naroda kupio pare i prikazivao da ima iznajmljene hafize koji uče za njihove porodice.
Ko je sad tu Huda, a ko hudnjak?”
Tekst: Muhamed Mahmutović, novinar i publicista
