Tu bi zatekao ashabe koji su tu došli ranije da bi mogli klanjati dva rekata dobrovoljnog namaza prije akšamskih farza. Allahov Poslanik, s.a.v.s., ih je podsticao na to riječima: „Klanjajte dobrovoljni namaz prije akšamskih farza, klanjajte dobrovoljni namaz prije akšamskih farza. To je dobrovoljno i nije obavezno.“ Ova dva rekata obavljaju se brzo jer je sunnet požuriti sa klanjanjem akšam – namaza. Nakon što bi ikamet bio proučen klanjali bi akšam – namaz i ljudi bi izlazili iz džamije prije nego bi se potpuno smračilo. Uglavnom, učenje Kur’ana na akšam – namazu bilo je kratko i rijetko bi se dešavalo da učenje traje duže. Jedne je prilike na akšam – namazu proučio suru El – Araf, druge prilike suru Et-Tur, treće prilike El-Murselat.
Poslije akšam – namaza Allahov Poslanik, s.a.v.s., nije se obraćao prisutnima kao što mu je to bio običaj na prethodnim namazima. Ljudi su tada žurili svojim kućama kako bi mogli večerati i odmoriti se do jacije. Nakon obavljenog akšam – namaza u džamiji, Allahov Poslanik, s.a.v.s., odlazio bi kući gdje bi klanjao akšamske sunnete i nakon toga bi večerao.
Vrijeme između akšama i jacije uglavnom je bilo vrijeme za večeru, osim ako se postilo. U tom slučaju jeli su prije klanjanja akšam – namaza jer je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ako je večera postavljena, prvo jedite pa onda klanjajte i nemojte žuriti sa jelom.“ Ashabima je preporučivao da na večeru pozivaju siromašne muslimane. Govorio im je: „Ko ima hrane za dvojicu neka povede i tećeg. Ko ima hrane za trojicu neka povede i četvrtog.“ Dešavalo se da Poslanik, s.a.v.s., povede sa sobom i desetericu ljudi ako bi imao dovoljno pripremljene hrane.
Ponekad bi kod kuće zatekao samo hurme i vodu, a ponekad bi znalo proći i po nekoliko dana a da se u njegovoj kući nikako ne sprema hrana. Kada bi hrana bila servirana rekao bi: „Bismillah“ i jeo bi ispred sebe koristeći tri prsta desne ruke. Naređivao je da se jede s krajeva posude. Čak i za jelom Allahov Poslanik, s.a.v.s., bi razgovarao i podučavao druge. Nakon što bi završio sa hranom, oblizao bi prste, a preporučivao je i da se posuda u kojoj je servirana hrana dobro počisti. Govorio je: „Vi ne znate u kojem dijelu hrane je bereket.“Nakon jela, Poslanik, s.a.v.s., redovno bi prao usta, čak bi i poslije pijenja mlijeka to činio. Govorio je:„U mlijeku ima masnoće.“ Poslije večere Allahov Poslanik, s.a.v.s., običavao je piti sok od hurmi koje su prethodno pokiseljene u vodu. Ako bi jeo u društvu jedne od svojih žena, razgovarao bi sa njom, šalio se i pokazivao je dobročinstvo. Govorio je: „I zalogaj koji prineseš do usta svoje žene je sadaka.“
Aiša, r.a., pripovjeda: „Allahov Poslanik bi me pozvao da zajedno jedemo, uzeo bi komad mesa pa bi otkinuo komadić i stavljao meni u usta. Zatim bih ja otkinula komadić mesa i stavljala njemu u usta. Zahtijevao je da se prva ja napijem vode pa bi stavljao svoje usne na isto to mjesto na čaši i tako bi pio.“
