Puno je poruka kojima se Cazin i učenici opraštaju od profesora kojeg su voljeli- Ismeta Handanagića. Jedna je posebna, a objavili su je na stranici Vijeća učenika Gimnazije Cazin.
Pročitajte poruku u cjelosti:
“Naš prvi čas njemačkog... Odlično se sjećam načina na koji je profesor ulazio na čas. I odlično se sjecam kako je hodao hodnikom u decembru. "Pečio" se po hodnicima. Nažalost, ne znam kako je to izgledalo, kad se profesor u maju "pečio" po hodnicima. I tako naš profesor, sav pun sebe, sa potpunim pravom, jer je imao znanje, dođe na prvi čas kod nas. Svi u strahu, u nekom iščekivanju, čuli smo prvu rečenicu:" Ja sam Ismet Handanagić, i profesor sam njemačkog jezika i književnosti!" I ja sam odmah pomislila, eh tu svi moji problemi počinju. Nisam jedina ja to pomislila, pola razreda je, jer čuli smo mi svi razne priče o profesoru. Strog je, možda i padneš godinu, nije te gori profesor mogao zapasti... Ali svi oni su znali i onu dobru stranu, zbog koje su svi voljeli časove njemačkog, nema veze da li smo imali pet ili dva, ili ponavljali godinu... Nakon što smo se mi predstavili profesoru, rekao nam je:
" SJEDITE PO ABECEDNOM REDU!"
Prvo pravilo, SAMO JEDAN MISLI!
Predstavio nam je knjigu koja nas čeka u prvom razredu, i rekao je da će jedino postojati bolja knjiga od te, samo u slučaju kada bi on sam sjeo i napisao knjigu za prve razrede. A to bi se desilo nikada, a mozda čak ni tad. Telefon, samo jedan u desnom džepu smije da zazvoni. Što se žvakaćih guma tiče, da se koja slučajno nađe ispod stola nama se na DNK analizu nosi. Tablu, naravno u tri vode obrisati, dva puta vertikalno, jednom horizontalno...
I tako su počeli naši časovi kod našeg profesora. Ako ne znaš baš dobro čitati "njemački" :" Trebaš poslušati prijedlog profesora, i "ČITATI NA GLAS KOĆE!" Kad dođeš kući, i kad te mama zove na ručak, moras da odbiješ jer najvoliš doći kući, i čitati njemački naglas, da se čuješ sve do nekih perifernih dijelova. Onda kad se odradi nova lekcija, ako nisi naučio, ima i za to ocjena, a takvih ocjena može najviše stati, jer su tanke.
I da te neko u gluho doba noći, mrkli mrak, točnije da te neko u 2h i 43 minute pita šta su jaki glagoli, a da ti, ne znaš... Pa kardinalna greška, od koje je profesoru srce krvarilo i zbog kojih je znao dati pokoju tanju ocjenu, pa se pitao kako će bogu dževap dati zbog toga... Kad si redar, ne možeš reći svi su prisutni, već:" Ne, niko ne nedostaje." Tabla nije obrisana dobro:" NE ŽELIM! AKO TI JE TABLA OVAKO MUZGAVA KAKVI SU TI FILDŽANI KOD KUĆE!"
"Eto sad kad bih ja prošao slučajno, i ti me zoveš i kažeš hajte profesore na kafu, ja moram lagati da me boli zub... Bio kod zubara ne smijem ništa vrućo piti, pa ne mogu svratiti na kafu."
- Jer:"Žena nosi tri ćoška kuće, a muškarac jedan."
"Naravno, neće svi doći do drugog razreda, ni do trećeg, vjerujte mi, šta si ono dobila iz diktata/testa.?" Onda što se diktata tiče, svakako da je svaki bio MALO IZNENAĐENJE, i svakako da je bio samo jedan "najaviti", a to je prvi najaviti, i svi su drugi bili "nenajaviti" sa: "Toplo se obucite..." A onda nakon testa i diktata, cijela škola je znala da imaš test taj dan, jer profesor stoji na hodniku, i čeka da svi dođu iz tvog odjeljenja, da bi pustio ono prvo odjeljenje, i da se slučajno, ne do dragi Allah, ne bi saznalo koje pitanje. I onda čas poslije diktata ili testa, dođe profesor i kaže:"NISAM VAS SE SJETIO." Referent za piće, kupuje se naravno schweppes, ali kupuje se i voda sa njim da bi se dobio RAZMUĆENI SA VODOM.
Vijeće učenika, nije bilo vijeće učenika, nego KARATE, polukriminalna organizacija, koja je ovu zadnju godinu postala kriminalna.
Pa svi komentari o perifernim krajevima...
Ima tu još mnogo rečenica kojih se svi sjećamo:" JEL TAKO IL SAM JA UPRAVU?!" Greška bi bila da kažeš tako je... "Krv je gušća od vode" , "Trebate mi ko treće oko." , "Kad si upravu, upravu si." , "Više puta u nekoliko navrata." , "Šta ti misliš, da ja mislim kad kažem ne znam." , "Tihi pokušaj ubistva." ,"Koji ti je to glagol u tabeli?"
"Ja prvi razred, a mogao sam biti četvrti..."
"Ja prvi razred, a one četvrti, ja samo pogledam..."
Našeg cijenjenog profesora, nije samo to činilo posebnim , prije svega, nas iz 2G2, i sve generacije kojima je on predavao, nije mogao zapasti bolji profesor. Imali smo tu privilegiju da nam je profesor Handanagić predavao, i svakako ćemo sa ponosom govoriti da nam je on bio profesor. Trenutno, svi smo zbunjeni, emocije su nam pomiješane, i ne možemo da razumijemo šta se desilo... I ne možemo opisati koliko će nam faliti profesor. Odličan profesor, i još bolji čovjek!
Ostajete zapamćeni profesore, najvolimo Vas.
Nach dem Spiel ist vor dem Spiel!
Meliha Felić
