Ferhat Hođaj, vlasnik pekare "Arena" u Prijepolju, već mesecima nudi besplatno hleb građanima koji nisu u mogućnosti da ga kupe hleb. Pre nego što se odlučio na ovaj potez, konsultovao je inspekciju, pa je, valjda po njihovom savetu, i hlebove koje donira, evidentirao kroz fiskalnu kasu i plaćao za njih porez na dodatu vrednost (PDV), kao da ih prodaje.
Sličnu sudbinu godinama je delio i njegov kolega iz Hrvatske, Azgan Qenaj, vlasnik pekare Romaja na zagrebačkoj Trešnjevci, koji je sav svoj neprodani hleb poklanjao siromašnima i na poklonjenu robu plaćao PDV.
Onda su u Hrvatskoj pre tri godine promenili Pravilnik o PDV-u, pa je donirana hrana oslobođena plaćanja tog poreza. U Srbiji nema čak ni najava da bi se tako nešto moglo dogoditi.
Fondacije koje se bave prikupljanjem donacija za one kojima je to najpotrebnije, ali i privrednici, već godinama upozoravaju da trenutna poreska politika obeshrabruje potencijalne darodavce, apelujući da se donacije oslobode makar plaćanja PDV-a.
Poslednji put takav apel vlastima u Srbiji nedavno je uputio američki ambasador u Beogradu Kyle Scott, prilikom uručivanja Ministarstvu prosvete Srbije 75 laptop računara, namenjenih za potrebe PISA testiranja srednjoškolaca.
Ambasador je rekao da se, kada je od ministra prosvete čuo da nedostaju računari, obratio Američkoj privrednoj komori u Beogradu za pomoć i da su se brzo prijavile četiri kompanije koje su obezbedile računare. On je mežutim ocenio da bi slične donatorske akcije u Srbiji bile efikasnije kada bi privrednici u tom slučaju bili oslobođeni poreza kao što je slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama.
Skujaj, razvezi, pokloni i plati porez
"Ove četiri kompanije platile su PDV od 20 odsto na svaki laptop, da je zakon u Srbiji drugačiji, danas bismo možda donirali 90 laptopova. Voleo bih da ohrabrim vladu i parlament da možda razmisle o promeni zakona'', kazao je Scott.
Takvih primera ima mnogo. Veran Matić, direktor Fonda B92, podseća da je ova fondacija do sada sagradila šest sigurnih kuća za žrvte porodičnog nasilja, koje su praktično zadužbine, sada u vlasništvu države. „Za sve radove i materijal platili smo kao da je reč o komercijalnom stambenom objektu koji bismo prodavali. Za sav taj plaćeni PDV mogli smo da napravimo još najmanje jednu sigurnu kuću“, kaže Matić za Al džaziru.
„U akciji „Hrana za sve“, kroz koju smo pomagali narodnim kuhinjama koje su zbog nedostatka hrane širom Srbije bile zatvarane, jedna kompanija je vrlo velikodušno donirala hranu koju sama proizvodi u vrednosti od preko pola miliona eura. Pristali su da tu hranu i razvezu što je bio novi važan izdatak. Posle svega, morali su da plate i PDV na tu hranu kao da su je prodali kroz trgovinsku mrežu. To je zaista destimulišuće za bilo koju kompaniju“, navodi Matić još jedan primer.
„Mi iz različitih fondacija, pa i kroz Privrednu komoru Srbije, okupljali smo predstavnike različitih ministarstava, predlagali smo različita rešenja ali je bilo vrlo malo pomaka“, navodi Matić.
Da bi nešto moglo da se promeni po tom pitanju, još pre više od godinu dana najavio je tadašnji ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin, koji je takođe ocenio da nije u redu da kompanije koje su obezbedile poklone i donacije za ugrožene kategorije stanovništva plaćaju porez i PDV kao da su ih prodale na tržištu.
On je tada rekao i da će se težiti tome da se Srbija približi drugim zemljama po zakonskim rešenjima, te da će njegovo ministarstvo uticati na to da se pruže sve moguće olakšice onima koji žele da poboljšaju njihov kvalitet života. U međuvremenu je promenio ministarstvo i prešao u resor odbrane, a Srbija ostala jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj se plaća PDV na donacije i to 20 odsto.
Ministarstvo: Postoje olakšice
U Ministarstvu finansija Srbije kažu da su zаkоnоm prоpisаnе pоrеskе оlаkšicе kоје sе оdnоsе nа priznаvаnjе izdаtаkа zа humаnitаrnе svrhе kао rаshоd u iznоsu nајvišе dо pet odsto оd ukupnоg prihоdа, а kоје, “sа аspеktа ubirаnjа prihоdа držаvе, nе trеbа pоtcеnjivаti”.
“Napominjemo da u slučајu kаdа sе nа prоmеt dоbаrа (kоја su prеdmеt dоnаciје) plаćа PDV, u tоm slučајu prеdmеtni prоmеt nе оpоrеzuје sе niјеdnim drugim pоrеzоm”, dodaju u pisanom odgovoru, uz tvrdnju da su rešеnjа prеdviđеnа Zаkоnоm о PDV kоја sе оdnоsе na dоnаciјe u dоbrimа i uslugаmа usаglаšеnа sа prоpisimа ЕU kојimа sе urеđuје оpоrеzivаnjе pоtrоšnjе PDV.
Porez i na pomoć roditeljima
Zbog rigidnosti sistema ili nedostatka volje da se postojeći propisi primene ili promene, oni kojima je pomoć potrebna obično ostaju uskraćeni najmanje za petinu sredstava koja su im namenjena, a nekad i bez cele sume, zbog odustajanja donatora. Veran Matić iz Fonda B92 bio je svedok ili učesnik u brojnim takvim situacijama.
Za Al džaziru navodi primer Fondacije Divac koja je prikupila pomoć za obnovu kuća, vrtića i škola stradalih u poplavama pre nekoliko godina i tražila je da bude oslobođena plaćanja PDV na prikupljenu sumu, kako bi što više novca iskoristila za obnovu. U prepisci državnih organa, Ministarstvo finansija je, kako kaže, objasnilo šta je potrebno uraditi da bi se steklo pravo na tu olakšicu, ali kada je došlo do toga da ministar treba da potpiše navedeno uputstvo, kako bi se plan sproveo u delo, to se nije dogodilo.
“Na kraju je fondacija platila porez i umesto da svih 150.000 eura bude iskorišćeno kao pomoć postradalima, bar 25.000 evra otišlo je na PDV”, kaže Matić.
“Jedna od vodećih kompanija u Srbiji prošlo godine je svojim zaposlenima koji imaju decu isplatila ukupno kao pomoć prošle godine oko 60.000 eura. Na to su morali da plate poreze i doprinose u iznosu od 62 odsto. Svakako da će kompanija smanjiti obim davanja pod ovakvim uslovima, a to onda ne ide u korist pronatalitetne politike koja se proklamuje kao vrhunsko nacionalno pitanje”, dodaje Matić.
Međutim, nalazi istraživanja Trag fondacije i Katalist fondacije iz 2016. godine ukazuju da, iako Zakon o porezu na dobit pravnih lica obezbeđuje mehanizam za odbitke od poreza prilikom davanja za opšte dobro, u ovom trenutku ne postoje posebni propisi, podzakonska akta, ili posebna mišljenja Ministarstva finansija kako da se mehanizam sadržan u Članu 15. tog zakona primeni.
Odgovori pravnih lica pokazuju da skoro 40 procenata ispitanih pravnih lica (22,2% kompanija i 16,7% MSP) ne koristi ovaj mehanizam. Kao glavne razloge za slabo korišćenje zakonskog mehanizma ispitanici navode: nerazumevanja načina primene postojećih poreskih umanjenja; nedostatak jasnog i preciznog tumačenja nadležnih vlasti o tome koji se troškovi priznaju i ulaze u poreska umanjenja kao i neadekvatna podrška, i nejasna i neujednačena tumačenja zakonskih odredbi od strane Poreskih uprava, navodi se na sajtu Trag fondacije.
Pored nemogućnosti oslobađanja od PDV-a na donacije, problem na koji ukazuju rezultati istraživanja ovih fondacija je i nepostojanje poreskih olakšica za fizička lica. Uporedne analize ukazuju da je Srbija jedna od retkih zemalja kako u regionu, tako i u svetu, koja ne dozvoljava ova umanjenja i time destimuliše davanja filantropiju pojedinaca, navodi Trag fondacija.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da olakšice koje postoje, nisu dovoljne. “Pre je bilo pravilo da se i na humanitarne donacije plaća PDV, sada se pod nekim uslovima može toga osloboditi, ali je procedura komplikovana, traži se dosta, puno se čeka. To je znatno sporija procedura, nego u nekim zemljama oko nas, poput Hrvatske, Slovenije, Bugarske", tvrdi Rajić.
Nema olakšica dok ministar ne potpiše
Ministarstvo finansija, međutim, navodi da postoji mogućnost da se na uvoz dobara, po osnovu ugovora o donaciji, ne plaća PDV, ali pod uslovom da se uvoz navedenih dobara vrši za račun korisnika donacije, što znači da je korisnik donacije naveden kao vlasnik dobara koja se uvoze. Korisnici donacije mogu biti državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humanitarne organizacije.
Ipak, sudeći po iskustvima kompanija i fondacija koje se bave filantropijom, ove mere čini se nisu dovoljne ili se ne sprovode dobro u praksi.
Veran Matić iz Fonda B92 podseća na slučaj donatora koji je želeo da donira veliku sumu za nabavku opreme za bolnice i jedini uslov bio je da ni jedan dinar ne ode za poreze, pdv, carine, administrativne troškove. „Mi smo se potrudili da pronađemo mehanizam da svu tu opremu nabavimo i realizujemo te donacije na način kako je donator želeo i na kraju to je bila jedna od najvećih individualnih donacija zdravstvu Srbije u iznosu od 1.3 miliona eura. Ali umesto da postoji institut oslobađanja od PDV-a kada se utvrdi da ne postoji nikakav prostor za zloupotrebu, praktično moramo da se dovijamo, molimo kompanije da direktno kupujemo od fabrika, a ne od distributera, da odmah pravimo trojne ugovore sa zdravstvenim ustanovama…“, kaže Matić.
Dodatni problem je i što se često dešava da se roba namenjena za humanitarne svrhe ne uvozi, nego je već u zemlji, bilo da je ranije uvezena ili da je tu proizvedena.
Dragoljub Rajić kaže da se dešava da kompanija, koja je ranije uvezla neku skupu mašinu, posle nekog vremena korišćenja, želi da je pokloni nekoj organizaciji, koja, na primer, okuplja osobe s invaliditetom i onda na to mora da plati porez na poklon, što je, kaže, destimulišuće.
Propisi zapravo nalažu da porez na poklon plati onaj koji prima poklon, ali ta obaveza najčešće pada na teret darodavca. I tu se, kako kaže Rajić, muke darodavaca ne završavaju.
Za svaki poklonjeni hleb, darodavac plaća 20 posto PDV-a
Sumnjive donacije
“Na primer, ako neka kompanija pokloni veću donaciju, vredniju robu, često se dešava da inspekcijske kontrole počnu da je proveravaju i više puta. Na primer, prvo finansijska, pa tržišna, pa neka treća. Onda ispada da je onaj koji je nešto poklonio, automatski sumnjiv. Inspekcije kao da prvo pomisle da je reč o nekoj potencijalnoj prevari, a ne o dobroj nameri. Tačno je da postoji mogućnost zloupotrebe i kontrole su potrebne, ali ne takve da obeshrabre potencijalne donatore. Ako jedna kontrola ne pokaže nikakve zloupotrebe, nema potrebe sad na svakih par meseci kontrolisati istu stvar”, objašnjava Rajić.
Međutim, poreski stručnjak Đerđ Pap naglašava da je sistem PDV-a takav da je teško praviti izuzetke, koji ne bi stvarali probleme u svakodnevnoj primeni zakona. On objašnjava da firme koje su kupile neku robu, imaju pravo na povraćaj dela novca za PDV, ali ako je prodaju dalje ili poklanjaju, onda su dužne da plate i taj iznos.
Kada je reč o strogim kontrolama, na koje se žale pojedini donatori, Pap odgovara da za tako nešto verovatno postoji razlog.
“Mi smo skloni da vrtić platimo sa računa firme ili zakup teniskog terena za rekreaciju knjižimo kao donaciju sportskom društvu. Država onda mora da balansira između stvarnih donacija i zloupotreba. Jer takve stvari mogu da prođu, ako se ne obavi detaljnija kontrola. Naravno, da nisu sve donacije takve”, dodaje Pap, koji smatra da su poreski propisi koji se odnose na olakšice za donacije dovoljno jasni.
Ipak, moglo bi se zaključiti da takva poreska poliitika loše utiče na potencijalne donatore. Naime, po podacima Katalist Fonda i Trag fondacije koje godinama prate sve što je u vezi sa filantropijom i davanjima za društveno dobro u 2016. godini je prvi put nakon četiri godine primećena stagnacija, odnosno pad davanja, kako u smislu broja akcija, tako i u smislu manje sume koja je darovana. Ta godina je takođe pokazala određeno smanjenje darivane sume od strane poslovnog sektora i značajan pad kada je reč o davanjima pojedinaca.
Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanje da li postoji inicijativa da se ukine PDV na proizvode koji se daju kao donacije u humanitarne svrhe ili makar na deo njih (medicinska oprema, nastavna sredstva, lekovi i slično.
Dok se to ne desi, pekar Ferhat Hođaj iz Prijepolja nastaviće da plaća porez državi i za posao kojim se bavi i za svoju dobrotu.
