- Ovde se ne radi o nekim konkretnim planovima sa postavljenim uslovima, nego o informativnoj i otvorenoj razmeni stavova o regionalnim temama. Osim toga, možemo da se nadamo da će Srbija i Kosovo susret da iskoriste konstruktivno i da će razgovarati o procesu normalizacije. Jer, ako i dalje ne bude ozbiljne volje za napretkom, EU perspektive će za obe zemlje da budu stavljene ad acta, rekao je Bayer.
Mrtvo slovo na papiru
Time je otklonio sve nejasnoće oko toga šta se od sastanka očekuje, a naročito one dileme hoće li Nemačka i Francuska pred pregovarače staviti nekakav konkretan plan. Takođe, više je nego jasno da će obema stranama biti predočeno da je vreme da se “uozbilje” i nastave sa dijalogom, a naročito onim delom na koji su se obavezale još 2013. godine potpisujući Briselski sporazum.
Naime, ovo se da zaključiti iz Bayerove izjave da obe strane treba da budu “koncentrisane na izvorni sadržaj i okvire dijaloga”.
Upravo je ovo dokument koji je već godinama mrtvo slovo na papiru, a zapelo je kod formiranja Zajednice srpskih opština koju Priština naprosto ne želi da realizuje. Zašto? U Prištini se veruje da bi onako kako je zamišljena sporazumom, Zajednica prerasla u neku vrstu autonomne države, dok u Beogradu ne pristaju na manje od izvršnih ovlašćenja. I tako se godinama tim povodom ne čini ništa, a dijalog jednostavno umire.
Sastanak u Berlinu, koji počinje danas kasno popodne, sazvala je nemačka kancelarka Angela Merkel uz francuskog predsednika Emmanuela Macrona kako bi obe strane upozorili da je vreme da se krene sa mrtve tačke. A da se pritom zaboravi na ideju o razmeni teritorija kao mogućem rešenju višedecenijskog antagonizma Srba i Albanaca na Kosovu.
I to juče potvrđuje nemački zvaničnik, kazujući da se o predloženoj razmeni teritorija više toliko ne govori jer bi pomeranje granica po etničkim principima moglo da uzrokuje lančanu reakciju i zbog toga takav predlog treba da bude odbačen.
Separatističke težnje
Ono što ostaje nepoznato jesu reakcije dve strane koje se u ovom trenutku ne slažu o načinu prevazilaženja problema sa taksama. Priština tvrdi da će ukinuti takse ako Srbija prizna nezavisnost Kosova te da će tada nastaviti i dijalog, dok Beograd traži da se prvo ukinu takse, a onda počne sa pregovorima. Iskustvo uči da je krajnje rešenje uvek onakvo kakvim su ga osmislile velike sile, pre svega SAD, Nemačka i Francuska.
Nemačka već neko vreme upozorava na to da je predlog promene granica na Balkanu neprihvatljiv tim pre što bi u tom slučaju mogao otvoriti separatističke težnje u Republici Srpskoj, ali i Severnoj Makedoniji pa i Grčkoj.
Ovdašnje vlasti najavile su da onda kada dođe do nekakvog rešenja, o njemu će se izjašnjavati građani na referendumu. Ako bi u ovom trenutku bilo otvoreno to jedno pitanje, skoro 70 odsto građana Srbije reklo bi ne priznanju Kosova bez obzira na to što isti procenat na isto to Kosovo nije otišao više od decenije, prenosi Oslobodjenje.
