Nasir je, da mu se Allah smiluje, kao i mnogi drugi bogataši, kraljevi, carevi, uglednici, ogrnut samo u tri bijela čaršafa, otišao (odnešen na ramenima ljudi) u svoj mezar, svoj novi dom u kojem će boraviti do Sudnjega dana. Ništa od dunjaluka nije ponio sa sobom. Sve je to ostalo drugim ljudima da uživaju i nemilice troše ono što je on godinama zarađivao i s mukom sticao. Nasirov slučaj i slučajevi hiljade drugih, njemu sličnih, ali i naših bližnjih rođaka, komšija i prijatelja, koje svakodnevno ispraćamo na Ahiret, velika su opomena, upozorenje i pouka nama koji još po zemlji hodamo, da nikada ne zaboravimo na smrt, na rastanak sa dunjalukom i da nikada ne zaboravimo tevbu i pokajanje.
Naši umrli nas svaki dan dozivaju ali ih mi ne čujemo: Dragi naši, o vi koji ste nastanili naše kuće i uzeli naše bogatstvo, neka vas ne obmane dunjaluk kao što je nas obmanuo, znajte da je dunjaluk sada za vas, ali da vas zato čeka obračun!
Prenosi se da je Ata ibn Ebi Rebbah rekao: ”Sjećanje na smrt donosi tri koristi: ubrzava tevbu, čini čovjeka zadovoljnim i sa malo dunjalučke nafake i odagnava pohlepu za onim što drugi posjeduju od dunjalučkog bogatstva i izobilja.” I obrnuto, vezivanje za dunjaluk, a zaborav i prezir Ahireta, kako stoji u jednoj predaji, donosi tri štete: ”stalnu zauzetost, brigu i nezadovoljstvo sa onim što se ima.”
Značenje ovog hadisa najbolje dolazi do izražaja upravo u našem vremenu. Danas s kim god pričate i razgovarate, svi govore da su maksimalno zauzeti, da glave ne mogu dići od silne zauzetosti i posla i opet su svi nezadovoljni i uglavnom puni brige, tuge i depresije. Zato ne dozvolimo nipošto da nas dunjaluk obmane kao što je obmanuo mnoge ljude, pa su se kajali kada kajanje nije bilo od koristi i probudili su se tek u svojim kaburovima, kao što je rečeno: ”Ljudi spavaju, a kad umru probude se, a kada se probude kaju se, a šta znači kajanje nakon kazne.”
Abdusamed Nasuf Bušatlić
