Prema njenim riječima, socijalne radnike zanimalo je jesu li djeca dobro, idu li u školu i da li ih neko fizički maltretira.
Ispričala nam je da se njen suprug, koji se nalazi na odsluženju kazne u KPZ-u Luke u Bihaću, prepao i pitao je li dolazila i bužimska policija, da u kojem slučaju neko ne bi uzeo djecu.
- On se sada boji. Zvao je i pitao šta je bilo, ko je sve dolazio. Nasekiro se i on. Osim što je razočaran u sve, normalno je da se brine. Ali rekla sam mu da su se samo raspitivali o djeci, nama, kako živimo. Djeca nam idu u školu, svi to znaju – kaže Ramiza.
Tvrdi da, iako joj je suprug u zatvoru mjesecima, nikad još nije bio na dopustu.
- Ja sam bila sad u nedjelju. Djeca su ga željna. Njima je samo želja da dođe kući. Pričali smo sat, vidim da je tužan, razočaran. Kaže da mu nije ni do čega. Ali, eto, mora se boriti, izdržat će kaže do kraja – kaže ona.
Iako su im brojne boračke organizacije ponudile pomoć, uplatile novac, Ramiza tvrdi da su pare pohranjene na računu.
- Mi to ništa nemamo niti diramo. I dalje teško živimo. Narod nam donese hrane, novca i to mi pomogne. Ali ovo što je uplaćeno, ne diramo. Tako je tražio Fikret. Kaže, neka stoji, da imamo za obnovu kuće kad izađe iz zatvora. Želja mu je da kupimo ovcu da imamo – kaže Ramiza.
