Imali ste prije nekoliko mjeseci veliki gubitak, otac Vam je preminuo. Vi ste smogli snage da stanete na scenu dok je on bio u teškom stanju.
„Desila se ta situacija s mojim ocem, kojeg sam oživljavao cijelo jutro… Došao sam iz Sarajeva u Mostar i taj dan desio se potpuno neočekivano horor u životu. On je taj dan bio jako loš i pokušavao sam ga oživljavati, u hitnoj sam bio s njim tik do mog odlaska u pozorište. Uvečer igram predstavu i za par sati on umire…
Podrška mojih ukućana je bila velika i oni su mi govorili: „Ti moraš večeras igrati predstavu“. Bila je predstava na festivalu Mostarska liska. Ja ne znam kako sam odigrao i koja je to koncentracija, snaga i fokus, zahvaljujući i mom partneru u predstavi, koji nije imao pojma šta se dešavalo nekoliko sati prije predstave, jer nisam htio nikoga da remetim.
Nakon toga skidaš kostim, sahranjuješ svoga oca i onda opet taj dan kad sam ga sahranio primam nagradu kao najbolji glumac na Mostarskoj lisci.
To je period koji ti kao jeza prođe kroz tijelo. I dan danas, a jučer je bilo pet mjeseci, prođem tim ulicama pored Narodnog pozorišta Mostar i sad imam flashback te situacije i tog presinga da ostaneš čovjek i kod kuće i u na poslu, onakav kakav trebaš da budeš.” – izjavio je Mario Drmać za Raport.