„Tako da, u tom smislu, velike imperije mogu da se ugledaju čak i na carsku Rusiju, a kamoli na socijalističku, koja je faktički ni iz čega pravila institucije za te domorodačke narode kojima je vladala“, kaže Marković.
Turska reč — inat
Kada je reč o razmeni „genocidnih rezolucija“, sagovornik Sputnjika smatra da, čak iako se usvoji rezolucija u turskom Parlamentu, to ne bi imalo nikakav međunarodni značaj.
„To je, prosto, jedan inat, da upotrebimo tursku reč, i ne bi imao nikakvih posledica. Jer prvo, tu je taj problem što se 19. i 20. vek razlikuju po koncepciji ljudskih prava. U 19. veku ona još nije bila tako izgrađena, a jermenski genocid se dešava već u vreme kada postoji koncept zaštite ljudskih prava“, zaključio je Marković.
Senat Kongresa SAD usvojio je ranije ove nedelje rezoluciju o potrebi da se zvanično prizna i pamti genocid nad Jermenima.
Krajem 19. i početkom 20. veka Osmansko carstvo vršilo je redovne progone Jermena. Konkretno, 1915. godine je, prema podacima brojnih istoričara, ubijeno više od 1,5 miliona Jermena. Genocid nad jermenskim narodom u Osmanskom carstvu priznale su 23 države, kao i Evropski parlament i Svetski savet crkava.
Procenjuje se da je u vreme Kolumbovog dolaska na američki kontinentu živelo od deset do sto miliona Indijanaca. Danas ih u SAD ima oko 2,9 miliona.