.. su najmanje napredovale u procesu evropskih integracija.
Borrell će, kako saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu, izneti ovu ideju na predstojećem sastanku ministara inostranih poslova EU 17. februara. Raspravu će šef evropske diplomatije, prema očekivanjima, pokrenuti u kontekstu njegove nedavne posete Kosovu i Srbiji.
Protivljenje komesara za proširenje
Jedna od ideja koja se nedavno pojavila - da bi taj izaslanik bio nadležan samo za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu je došla nakon oštre zamerke evropskog komesara za proširenje Olivera Varhelyia.
Kako su za RSE objasnili upućeni izvori, komesar Vrahelyi je kategorično bio protiv predloga imenovanja specijalnog izaslanika za ceo Zapadni Balkan, jer bi tom odlukom on praktično ostao "bez posla" budući da bi se dve funkcije, kako se kaže, preklapale (ili udvostručile) tako što bi se dva EU zvaničnika u osnovi bavili istim pitanjima.
Ovo je razlog zašto se u međuvremenu u evropskim kuloarima počelo govoriti o kompromisnom predlogu koji bi zadovoljio sve, a koji bi podrazumevao da novi predstavnik bude nadležan samo za BiH i Kosovo koje posebno zaostaju na putu ka EU, a komesar Varhelyi bi se bavio zemljama koje su već u pristupnom procesu, to jest Srbijom i Crnom Gorom, kao i Severnom Makedonijom i Albanijom.
Lajčak visoko na listi kandidata
Imena mogućih kandidata ostaju nejasna, ali naši izvori potvrđuju da Miroslav Lajčak, nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH (od 2007. do 2009.), stoji visoko na listi mogućih kandidata, mada ništa nije konačno.
Njegovo značajno angažovanje na Zapadnom Balkanu i široko znanje prilika u region u kombinaciji sa visokim političkim profilom čine Lajčaka idealnim kandidatom, ali je prepreka to što dolazi iz Slovačke, zemlje koja ne priznaje kosovsku nezavisnost.
Odluka EU da pored Borrella ponovo imenuje nekog iz grupe pet evropskih država (Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar) koje ne priznaju Kosovo, bi bila kontroverzna.
To je razlog zašto su neke zemlje članice rezervisane oko ovog kandidata, te su u potrazi za drugim prihvatljivijim kandidatom čija bi biografija mogla biti konkurentna Lajčakovoj.
Borrellova pozicija
O mogućnosti imenovanja specijalnog evropskog izaslanika se počelo razgovarati u drugoj polovini prošle godine. Dva su elementa dovela do te mogućnosti: imenovanje dvojice izaslanika iz Sjedinjenih Američkih Država, Matthewa Palmera i Richarda Grenella i imenovanje Josepa Borrella na čelo evropske diplomatije.
Borrell je po funkciji nasledio medijaciju u dijalogu između Srbije i Kosova, što je, međutim, problematično budući da dolazi iz zemlje koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, te je bio predstavnik španjolske vlade koja se oštro borila protiv bilo kakvom koraku koji bi podrazumevao da EU institucije na bilo koji način tretiraju Kosovo kao državu.
Od kada je preuzeo dužnost šefa EU diplomatije Josep Borrell u svakoj prilici podvlači da će kao EU diplomata promovisati evropsku politiku, a ne politiku vlade jedne države članice, u ovom slučaju Španije odakle dolazi.
U pokušaju da dokaže svoju nepristrasnost, očigledna je i promena Borrellove terminologije, u poređenju sa njegovom prethodnicom Federicom Mogherini. Kada se govori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, Borrell i njegovi predstavnici za štampu koriste termin dijalog Srbije i Kosova, a ne Prištine i Beograda, kako se pristupalo za vreme Mogherini.
Takođe, novi šef diplomatije nikad javno nije tražio ukidanje takse za uvoz robe na Kosovo iz Srbije i BiH, što Beograd traži da bi nastavio dijalog sa Prištinom.
Prazan prostor do imenovanja
Ostaje nejasno ko će se baviti dijalogom Srbije i Kosova ako dođe do imenovanja specijalnog predstavnika ili izaslanika EU.
Jedna od mogućnosti jeste da se dijalog ostavi Borrellu, jer je izvesno da će ovo pitanje obeležiti ceo njegov mandat u EU, a da novi imenovani zvaničnik bude nadležan da pomogne, kako BiH tako i Kosovu, i služio bi kao "motor" u procesu reformi neophodnih za napredak, budući da su obe zemlje sada već formalno u poslednjoj grupi u procesu evropskih integracija.
U svakom slučaju, pitanje dijaloga će zavisiti isključivo od šefa evropske diplomatije.
Josep Borell je u više navrata izašao sa kontradiktornim stajalištima oko ovog pitanja. Nakon razgovora sa predsednikom Srbije krajem januara u Beogradu, on je prvi put izjavio da se razmišlja o ideji imenovanja specijalnog predstavnika, pravdajući ovo time da on "nije siguran da ima dovoljno vremena da može da se angažuje i ubrza nastavak dijaloga".
Međutim, prethodno je, odmah nakon što je preuzeo dužnost šefa evropske diplomatije, u više navrata naglasio da će "lično biti angažovan" u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
U nedavnim odvojenim telefonskim razgovorima sa predsednicima Srbije i Kosova, Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem (Hashim Thaci), pre posete ovim zemljama, Borrell je "potvrdio svoju odlučnost i lični angažman kao posrednik" u dijalogu.
