Evropska komisija (EK) je saopštila da će komesari tek u petak usvojiti preporuku o tome da li Ukrajini, Moldaviji i Gruziji odobriti status kandidata za članstvo u EU.
Pošto su komesari u ponedjeljak obavili samo „raspravu o smjernicama“ o toj preporuci, portparol Evropske komisije Erik Mamer izjavio je da će konačnu riječ dati šefovi država ili vlada Evropske unije iduće nedjelje.
Francuski list Mond javlja da je 27 članica EU podijeljeno oko toga da se Ukrajini odobri status kandidata za članstvo, „iako ne žele da se stvori utisak kako Brisel oklijeva oko podrške toj zemlji da izdrži ratni pritisak“.
Do sada se najčešće spominjala mogućnost da EU Ukrajini odobri status „potencijalnog kandidata za članstvo“, što su vlasti u Kijevu ocijenile kao nedovoljno i zatražile punopravnu kandidaturu, iako mnoge članice EU smatraju da bi to bilo na uštrb zemalja Zapadnog Balkana koje su godinama u procesu približavanja ili već pregovaraju o ulasku u Uniju.
Mond i još neki mediji u EU navode da Evropska komisija nastoji da otkloni protivljenje Holandije, Francuske, Njemačke, Austrije i Portugalije, pored ostalih, davanju kandidature Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, dok se za to zalažu Poljska, baltičke zemlje, Grčka, Švedska, Evropski parlament i predsjednica EK Ursula fon der Lajen.
Jedna od zamisli je, kako proizilazi iz prijedloga francuskog predsjednika Emanuela Makrona o stvaranju “Evropske političke zajednice” za zemlje susjedne Uniji, da se Ukrajini odobri “prelazni status”, uz perspektivu približavanja Uniji, ali ne i odmah status kandidata za članstvo.
Mond navodi da je tokom jučerašnje “orijentacione rasprave” članova Komisije komesar za proširenje Oliver Varheji predočio da su Ukrajina, Moldavija i Gruzija dosta udaljene od evropskih standarda kada su u pitanju ekonomija, socijalne prilike, zaštita prirodne sredine i vladavina prava, uz opasku da tu “najslabije stoji Ukrajina” i da će će to “biti jako teško da se to prevaziđe”.
Pariski dnevnik napominje da su se čula i upozorenja da je Ukrajina “jedina zemlja u kojoj ljudi ginu pod evropskom zastavom” i da to takođe mora da bude uzeto u obzir.
Evropska komisija bi u petak mogla da predoči i sumnju da kandidatura treba odmah da bude odobrena Kijevu, jer je jasno da je nastavak tog postupka uslovljen reformama i dobijanjem jemstva (Kijeva) da postoji volja da se stanje promijeni, piše Mond.
Mediji u EU u osvrtima nastoje da nađu odgovor na pitanje da li Zapadni Balkan treba da bude gurnut u stranu davanjem kandidature za članstvo Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, a nemački Tagescajtung podvlači da bi “bilo opasno i nepošteno” da se Ukrajini odmah otvore vrata Unije.
Tagescajtung navodi da “na kraju krajeva, nije samo Ukrajina pogođena ratom, već je to doživeo i Zapadni Balkan”, i ukazuje da su posle ratova na Balkanu 1990-ih Nemačka i EU obećale “evropsku perspektivu” zemljama tog regiona.
“I (nemački kancelar Olaf) Šolc je to priznao, ali Fon der Lejen sada gura EU na nepovratnu klizavu nizbrdicu”, zaključuje njemački dnevnik.
