I to je ispravno, smatra urednik ekonomske rubrike DW Henrik Beme.
Već je počelo takmičenje za najveću brojku, odnosno za to koliko će njemačka privreda da padne, za pet, 10 ili čak 20 odsto...
Za sada vodi Klemens Fuest, šef minhenskog instituta za ekonomska istraživanja IFO, koji je sa saradnicima predvideo različite scenarije. Rezultat nije iznenađujući: što duže bude trajao privredni zastoj, to će šteta biti veća, navodi Beme.
Vladini savjetnici takođe prognoziraju jaku recesiju, ali smatraju da privreda neće tako mnogo da padne kao u vrijeme svjetske finansijske krize 2009. godine. Oni ukazuju da će opterećenje natproporcionalno da raste kako bude trajala kriza, ali pad ekonomskog proizvoda za petinu ipak smatraju pretjeranom procjenom.
Posebna ekspertiza biće uključena u razmišljanja njemačke savezne vlade, koja je obećala da će nakon Uskrsa predstaviti izlaznu strategiju. Tada bi trebalo da bude jasno kako će se stvari dalje razvijati kada je riječ o zabranama javnih okupljanja i ograničenjima kontakata. Tada i privreda mora da dobije signal da li fabrike postupno ponovo mogu da budu pokrenute, dodaje urednik ekonomske rubrike DW.
Beme postavlja pitanje šta će se desiti ako broj novozaraženih virusom korona i dalje bude rastao, odnosno da li će tada biti donijeta odluka koju neki izjavama i pisanjem prizivaju, a to je - mrtvi u zamjenu za ekonomski rast.
Možda bi čovjek morao da postane svjestan da kod ove pandemije uopšte ne postoji dilema mrtvi ili ekonomski pad. Ako se dozvoli da se pandemija širi, ona će da naškodi milionima ljudi. Ekonomski pad bi sigurno tada bio dramatično veći nego onaj koji donosi sadašnji zastoj. Jer, mrtvi ne kupuju automobile, upozorava Henrik Beme.
