Piše: Rasim Belko
Neki čudan virus pogodio je reformske koalicije nametnute Bosni i Hercegovini i entitetu FBiH i onemogućio ih da održe i sastanak. A ako se ne mogu sastati, onda ne mogu razgovarati, niti mogu zaključiti oko čega se sve slažu ili ne slažu.
Lider SNSD-a Milorad Dodik pomnožio je s nulom i trojkaše iz Sarajeva i Dragana Čovića i otišao da razgovara s ozbiljnijim političarima i politikama od kojih ima, a očekuje i više podrške za svoje secesionističke ciljeve.
Dodik je u Budimpešti, a prije odlaska je održao predavanje partnerima u kojem je jasno kazao šta mu je cilj, ali i šta mora biti na dnevnom redu naredni sastanak, jer on ništa drugo neće dozvoliti.
Dodik je nedvosmisleno najsnažniji i najkonkretniji faktor u toj državnoj koaliciji, a jedina nesreća po Bosnu i Hercegovinu je što on radi protiv nje. Naspram Dodika sjede sarajevski trojkaši koji nemaju definisan niti jedan zahtjev, prijedlog koji bi donijeli na sastanke i rekli ili ovo usvajamo ili ne pregovaramo.
Trojkaši se bave trivijalnim pitanjima i obračunima s političkim rivalima i neistomišljenicima, a istovremeno izgledaju tragikomično u poređenju s partnerima iz SNSD i HDZ.
Kada je HDZ u pitanju, Dragan Čović, lider te stranke, poredao je prioritetne zadatke sarajevskim dečkima, a samo mu druge okolnosti poput parlamentarnih pravila predstavljaju prepreku da i na državnom nivou natjera sarajevske trikolore da isporuče Izborni zakon.
Za razliku od Dodika koji je apsolutni gospodar procesa, Čović je ipak samo sjenka Andreja Plenkovića, pa mora mnogo više kalkulisati, te zbog toga nije u prilici biti eksplicitan poput Dodika.
Danas su se Čović i trojkaši trebali sresti, ali je sastanak otkazan. Mediji su izvijesili da je neko dobio temperaturu, a s obzirom da su učesnici već bili došli na sastanak nije nemoguće da je temperatura produkt stresa.
Jer, ma koliko tvrdili da forsiraju kompromis i dogovor, skoro godinu dana poslije ustroja vlasti na državnom i entitetskom nivou, jasno je da ova koalicija ne funkcioniše. Dapače, sve je više netrpeljivosti i nervoze.
Čović je prilično nervozan, jer nije ni blizu da ostvari cilj reforme Izbornog zakona, ali ni imenovanja Marina Vukoje u Ustavni sud BiH. Trojka je pod ozbiljnim stresom i to se jasno vidi zbog letargije koja ih je uhvatila i gurnula u apsolutnu pasivnost i poslušnost Čoviću, odnosno Dodiku na državnom nivou.
Jednostavnog recepta za snižavanje ozbiljno visoke temperature u koalicionim odnosima nema, jer nasilno kreiran politički organizam nema nikakav imunitet kojim bi se branio od virusa koji ih sve češće potpuno izbace iz stroja.
Evropska komisija jasno je rekla da napredak nije postignut, a konačni fijasko aktuelna vlast Trojka (SDP, NiP, NS), HDZ BiH i SNSD, mogla bi doživjeti između 5. i 20. decembra.
Tada će i koalicionim partnerima i građanima, ali i kreatorima vlasti koju imamo biti jasno da smo godinu dana izgubili bez ikakvog uspjeha. I to je najbliža moguća dijagnoza, terapija bi morala biti promjena i državne i vlasti u FBiH, u suprotnom virus bi mogao ugroziti stabilnost države.
