Postoji interes Vlade FBiH za izgradnju aerodroma u Bihaću i to je najvažnije. Do sada je u izgradnju aerodroma investiramo oko 10 miliona maraka. Za ovih 10 miliona maraka koliko je investirala do sada Vlada FBiH od druge polovine 2017, do 2021. godine urađen je glavni projekt. Izvršena eksprorijacija dijela zemljišta, oko 264 hiljade kvadratnih metara, za glavni projekt potrebna je zemljišna površina od milion i 304 hiljade kvadratnih metara. Na tom prostoru bi se trebala napraviti pista sa komletnom infrastrukturom dužine 2.450 metara. Tu bi mogli slijetati avioni Airbas 300, koji mogu primiti oko 180 putnika. Mogao bi funkcionisati i kargo prijevoz robe – Hafizović.
Vlada FBiH za ovu godinu predvidjela je da iz budžeta za aerodrom izdvoji 25 miliona maraka, ali od ovih obećanih maraka još nema ništa.
- Od ovog novca trebao bi se završiti dio piste u dužini 1.200 metara i da se napravi neophodna infrastruktura ne zemljištu koje smo već otkupili. Na ovom dijelu piste mogli bi slijetati manji avioni koji prevoze oko 70 putnika. Vrijednost cijelog projekta je procjenjena je na 100 miliona maraka – pojašnjava Hafizović.
Aerodrom Bihać je na korak do realizacije višedecenijskog projekta, a tome ide u prilog i potpisani Memorandum o razumijevanju JP Aerodrom Bihać sa konzorcijem Chemie Tech Dmcc i Emirates gates investment, Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati.
- Šta nam znači potpisani memorandum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Uz njih su zainteresovani i neki investitori iz Turske. Strani investitori traže garancije od Vlade FBiH da uđu u ovaj projekat. Žele se osigurati da neko iznenada ne kaže nema ništa od ovog projekta. To još nije regulisano. Strani investitori bi uložili oko 50 miliona maraka. Lijepo ovo sve zvuči, ali ima mnogo nejasnoća – ističe Hafizović.
Po mišljenju našeg sagovornika aerodrom u Bihaću ne može se izgraditi kroz javno-privatno partnerstvo. Evo i zbog čega.
- Ja sam diplomirani ekonomista i razmišljam šta bih ja tražio da uložim svoje novce. Ako bih investirao 100 maraka moram izračunati bilo kakvu zaradu ili da ostanem na nuli. Logično je da strani investitori koji bi uložili svoj novac razmišljaju na isti način. Oni znaju kada aerodrom bude u funkciji da će najmanje tri godine praviti gubitke i nema teorije da pokriju ono što su uložili u izgradnju aerodroma. Ko će pokrivati gubitke? To može samo država, a nema šanse da se to desi ukoliko se investicija realizuje kao javno-privatno partnerstvo. Zato država svojim sredstvima treba da izgradi aerodrom a onda da se uđe u javno-privatno partnerstvo – tvrdi Hafizović.
Emir Hafizović, u JP Aerodrom Bihać je jedini zaposleni u ovom javnom preduzeću, a Adnan Bajrić, je v. d. direktor radi po menadžerskom ugovoru.
- Nema ni potreba da se zaposle novi radnici zato što tekuće troškove pokriva osnivač javnog preduzeća, a to je Grad Bihać, jer mi nemamo novce za rasipanje. Ove novce koje dobijemo od Vlade FBiH troše se isključivo za izgradnju aerodroma – zaključuje Hafizović.
