Zbog potrebe da zaradi za sebe i svoje školovanje naučila je posao mesara i otvorila svoju radnju. Kubra je prije deset godina zajedno sa svojom porodicom izbjegla iz Erzuruma u Edirne.
Zbog teške finansijske situacije bila je primorana i da radi i da ide u školu. Sestra joj je ponudila da radi u mesari i ona je to prihvatila. U vrlo kratkom periodu je naučila sve poslove koji se obavljaju u mesari.
Kubra kaže i da svaki dan ide sretna i zadovoljna na posao.
Kada sam išla u srednju školu, bilo mi je veoma teško. Iz škole idem na posao, s posla dođem kući i radim zadaću. Sljedeći dan opet u školu, iz škole na posao. Profesori su mi počeli govoriti da moram napraviti izbor. Bilo je vrijeme upisa na fakultet. Nisam bila u situaciji da mogu napustiti posao i ići na fakultet. U tom periodu sam zavoljela svoj posao – rekla je Kubra.
Mlada mesarka je dodala i kako je nakon završene srednje škole počela da sanja o tome kako sama otvara svoju mesaru.
O ovome sam sanjala i sada živim svoj san – kazala je Kubra.
“Djevojka mesarka” kaže i da je njen posao za nju mnogo zabavan
Nakon što sam otvorila radnju mušterije bi me pitale čija je radnja, ja bih odgovarala: “Moja”. Oni su bivali iznenađeni, vjerovatno su očekivali nekog krupnog. Poslije su me hvalili. Žene koje uđu u mesaru budu opuštenije jer misle da je mnogo čišće zbog toga što je vlasnica žena – kaže Kubra.
Kubra je rekla i da je teško ali da je uprkos tome mnogo sretna jer je to nešto o čemu je maštala deset godina i naposlijetku uspjela u tome.
