Na fotografiji iznad je kuća u kojoj živi demobilisani borac Fahrudin Fazlić sa minimalnom penzijom.
“U Poletu sam radio. Građevinac, fasader. Što se tiče rata, šta da kažem. Bilo i prošlo. Ratovi su ratovi. Belaji. To mnogi ne znaju. Moje stanje je ovakvo. Kakav sam, takav sam”, ispričao nam je Fazlić.
A stanje u kojem Fahrudin živi je katastrofalno. Bez struje i vode već više od 20 godina. Kuća koju je nekada napravio, nije dovršena jer nema sredstava. Krov improvizovan. Ako kiša navečer pada, Fahrudin se ujutru budi mokar. Bolestan je, a jedina pomoć dolazi od ratnih drugova i komšija.
“Nisam u redu s mozgom. Izlupan, jadan, čemeran. Šta da vam kažem”, požalio se.
“On je u takvoj situaciji da više ne može da živi. Nema od čega. Kuća je ko štala. Nema mogućnosti da gradi sebi. Građani pomažu koliko mogu. Sve gradske uprave, kantona, svi su ga zapostavili. I ono njegovo četiri godine što je bio u zemlji i rovovima. Kada se trebalo boriti, pokupili su ih i odveli na linije da se bore četiri godine, a sada su ih pustili na nemilost. Niko ne brine o njima”, kazao nam je Enes Rekić, Fahrudinov komšija.
A u brigama je i bivši borac Kasim Bekić kojem je nedavno požar uništio sve. Kuću je gradio sam, na nepristupačnom terenu jer druge parcele nije imao. Do kuće se može samo pješke. Sav materijal donosio je u rukama iako bolestan jer je preživio moždani udar.
“Moler sam, krečim. Od toga živim. Odvajao sam od usta. Od onog što sam radio. Kupovao pomalo. Nekad kupi ovo, nekada ono. Tako sam gradio. Desi se požar. Ode sve”, kazao je Kasim.
Porodici Bekić dobri ljudi su omogućili privremeni smještaj. I Kasim i Fahrudin po četiri godine života i zdravlja ostavili su na linijama. Je li ovo država za koju su se borili?
“Jest. Ali naopako. Ne ide nikako. Jesam li u pravu? Vidiš, sve naopako. Taman krenemo da radimo nešto i ništa. Kako onaj gore kaže”, odgovara Fahrudin.
“Slabo gledaju na borce.Od političara nema ništa. Slabo skroz gledaju na borce”, ističe Kasim.
Fahrudin kaže da se pomirio sa svojim stanjem, ne očekuje bolje. Kasim, ipak, ima jednu želju:
“Ma nemam želja nikakvih. Jedino to da imam kuću. Ne znam…”
Obojici ovih bivših boraca pomažu građani i saborci te su pokrenute humanitarne akcije prikupljanja sredstava za rješavanje stambenih problema. Solidarnost i humanost jedino je što je preostalo kada vlastita država digne ruke od svojih građana, a posebno od onih koji su je i stvarali.
Pogledajte VIDEO..
